Znaš li, M, da je prošla čitava večnost od kada smo se poslednji put videle? Verovatno bi mi ti sad rekla da nema baš toliko, ali meni zaista deluje kao večnost… Ne znam kako tebi prolazi vreme, ali kod mene kao da je stalo, kao da se zaglavilo u jednom trenutku i nikako da krene.
Pokušavali su mnogi da mi ga ubrzaju, pokušavala sam i ja sama da nekako preletim dane, da protrčim kroz godine, zavrtim kazaljke na satu… Ne ide. Ne može. Ne pomaže.
favim.com
Istina, smenjuju se datumi, dani i noći, događaji, pojavljuju se nove bore, ali ja stojim zaglavljena u jednom danu. Jer, znaš, čekala sam te tog dana, trebao mi je savet, zagrljaj, topao pogled. Treba mi i sada. Znam, reći ćeš mi ima toliko ljudi koji me vole i koji su tu za mene… Ima…
Grle me, ljube me, vole me, znam to, osećam to, volim i ja njih. Izmame osmeh, obrišu suzu, daju savet, sve je to u redu, M. Ali, znaš onaj osećaj kada ipak nešto nedostaje, kada u duši osećaš da nije sve na svom mestu?
E, baš to je ono za čim vapim, baš zbog toga moje vreme stoji, jer zagrljaj koji sam čekala nisam dobila. I nekako sam nastavila da čekam, da se nadam, da pružam ruke i zatvaram oči u nadi da će se dodirnuti sa tvojim rukama. Naprežem sva čula ne bih li u daljini čula tvoj smeh ili osetila miris dobro poznatog parfema.
Možda će ti zvučati čudno, ali često to i osetim: i miris, i stisak ruke i čujem glasan smeh u daljini. Međutim, kada otvorim oči, sve nestaje. Tada shvatim da taj trenutak stoji, da se nije dogodio, da je samo previše živ u mojim mislima.
Onda krenem sve iz početka, prevrćem uspomene po glavi, pitam se šta je i da li je moglo drugačije… U jednom od tih trenutaka nemoći odlučila sam i da ti se ovako obratim. Opet u nadi da moje reči nekako dopiru do tebe….
Znaš li, M, da suze nikada ne presuše? Znaš li da neki trenuci bole zauvek kao i prvog dana? Da li znaš da bol sa godinama ne jenjava, samo ga nekako prihvataš kao deo svog života? Znaš li da nekada postane svejedno da li je dan ili noć i koja je godina? Znaš li, M, da je prošla čitava večnost od kada smo se poslednji put videle?
Autor: Bojana Krkeljić
