– Kako si? – postavila je jednostavno pitanje pružajući mi šolju čaja.
– Ne znam.
– Kako to misliš ne znaš?
– Prosto je: ne znam. Ne umem baš da odredim kako se osećam. – spustila sam šolju na pod, sklopila sam ruke na naslonu fotelje i smestila bradu na njih.
– Je l’ možeš da spavaš?
– Ne bih rekla da to može da se nazove spavanjem. – slegla sam ramenima i zavrtela glavom.
– Dobro, čekaj da pitam drugačije: da li sanjaš?
– Da.
– Šta sanjaš?
– Ma pusti to.
– Znači njega sanjaš?
– Da.
– I, kakvi su to snovi?
– Gadni.
– Gadni? Kako tako govoriš ništa te ne razumem! Kako ga sanjaš? Pričaj mi.
– Sanjam ga kako me ostavlja, a nekada…nekada bude i gore od toga.
– Razumem.
– Znam.
– Jebiga, da će te proći – neće.
Izgovorila je nešto što sam i sama znala već duže vreme, ali nikada to nisam sebi priznala, nikad rekla naglas. Ona je to prevalila lako preko jezika, valjda zato što govori francuski, jer čim joj je lako ono kotrljajuće r što ne bi i ovo bilo.
– Te stvari ne prolaze…
– …one samo prestanu. Znam. – dovršila sam njenu rečenicu.
– Ne znamo ni kada ni zašto…
– …jer da znamo udesili bismo okolnosti tako da ih se rešimo.
Tišina. Nije nam bila prva od kad nas pamtim. Svaka je u svojoj šolji proučavala nešto, neko more, a svoje oči koristila kao svetionik, mada uzalud – nije se videlo ništa. Letimice je pogledala kroz prozor, pa nastavila sa pitanjima.
– Znaš li koji je danas dan?
– Ako kažem da sam “grozno” valjda je utorak danas, da?
– Nije. Petak je.
– Ah, da…petak.
– Petkom si uvek bila dobro. A evo, petak je i opet te nema.
– Znam.
– Mislim da zato ne znaš kako se osećaš. Nekako nigde nisi cela, nigde te nema dovoljno da bi postojala celim bićem takva kakva jesi. Ja ti nisam vešta sa rečima kao ti, ali razumeš šta hoću da ti kažem?
– Razumem. Biće da je zbog toga.
…
– Jesi li sigurna da nije utorak? – pitala sam nakon nekog vremena tišine.
Nije odgovorila, samo je ćutke nastavila da pije svoj čaj.
Izvor fotografije: pinterest.com
Processed with VSCOcam with f3 preset
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.