,,Zaljubila sam se.” kaže meni Lela dok sjeda preko puta mene. Kao i uvijek, kasni. Mislim da je Lela jedina osoba na planeti i okolnim nebeskim tijelima kojoj tolerišem kašnjenje.
,,Izvini što kasnim, našla sam jedno premedeno kuče na ulici. Odnijela sam ga kući, biće kod mene dok ne nađem nekog ko bi ga udomio… A ako ne nađem nikog, pa… Biće moj ljubimac. Zvaću ga Piksel. Tako je majušan. I hvala ti što si mi naručila kafu.”
Osmjehujem se. Ona baš voli životinje. Najčešće joj pođe za rukom da ih udomi, ali je uvijek spremna da usvoji neki slučaj sličan Pikselu ukoliko se ne jave neki adekvatni udomitelji. Jedino što nisam sigurna da bi se usvajanje Piksela svidjelo Smokiju, Radovanu i Danteu. Njih trojica su tri velika, debela i razmažena mačka.
,,Milice! Milice, slušaj me, pričam ti!”
,,Izvini, odlutala sam na sekund. Ponovi, molim te.” kažem joj dok pali cigaretu.
,,Zaljubila sam se u Davora! Znaš, onog što se dopisujemo svake noći zadnjih par mjeseci.”
,,Onog plavušana?” Frknem. Opštepoznata je činjenica da ne volim plave momke.
,,A ne budi zla. Baš je sladak.”
,,Ako je tebi dobar i meni je dobar. Nego, reci mi, jesi li se ti stvarno zaljubila u njega ili si zaljubila sebe u njega? Ima tu razlike…”
Lela ćuti, pijucka svoju kafu i pali drugu cigaretu, a ja tonem u misli. Razmišljam kako da joj objasnim to što sam upravo rekla. Ne bi joj bio prvi put da je samu sebe smuvala umjesto momka. I ne zamjeram joj. Sve smo mi to uradile bar jednom. Svidi nam se neko, pa mu prvo ,,provlačimo kroz uši” da volimo romantične filmove (nimalo suptilno doduše), preformulišemo u glavi svaku njegovu izjavu, stvaramo podtekst gdje ni dobrog teksta nema, sve oko nas su sudbinski znaci da smo našle princa, jeste da je još u liku žabe, ali, samo da dođe do poljupca i eto našeg princa iz bajke. Ukratko, u našim ,,poljubiću žabu i eto meni princa” maštarijama, mi sagradimo čitav Pariz, sa sve Ajfelovim tornjem na osnovu nekoliko rečenica. I eto ga, umjesto bajke imamo izreku u kojoj je žaba skuvala samu sebe i onda zasluge za prvoklasne žablje batake pripisala kuvaru, koji u meniju uopšte nije imao žablje batake. Do ovog trenutka.
,,Milice, ovog puta će biti drugačije. A ako ne bude, pa… Imam tebe da me tješiš.”
Autor: Milica Galić
