Zaboravila sam ti usne na vratu
i kako se za nekog diše.
I kazaljke su stale na satu,
ničeg se ne sećam više.
Zaboravila sam miris parfema
i kako se vrtiš u snu.
Čini mi se od kad te nema,
da ni ja više nisam tu.
Zaboravila sam ti omiljenu boju
i u koliko se sati budiš,
zaboravila sam grimasu tvoju
kada se na mene ljutiš.
Zaboravila sam poruke na papiru,
u ormaru maramu žutu
i lak za nokte na klaviru,
i dugme što je bilo na kaputu.
Zaboravila sam sve navike
i kako da skuvam čaj.
I tvoje plave patike,
i najjači zagrljaj.
Zaboravila sam sve sitnice
i koju pesmu voliš.
Zaboravila sam ti lice
i kakav si kad se razboliš.
Zaboravila sam sve naše čarke
i sve tvoje mane.
Na pragu svoje crvene starke
i jastuk sa desne strane.
Zaboravila sam telefonski broj
I neke datume bitne,
kakav je uzdah tvoj
i pegice po nosu sitne.
Zaboravila sam sve, kažem.
Sećanja sam nova stvorila,
pa samu sebe lažem
i od laži sam se umorila.
Zaboravila sam samu sebe,
usput i svoju sreću
da bih zaboravila tebe,
a nikad te zaboraviti neću.
Autor: Anđela Češljarac
wordpress.com
