Zadrži me na trepavicama,
I pusti kišu da me spere,
Kada se maj prevari da je mart.
Sačuvaj me ispod rukava,
Pa me pokaži svima,
Kada Sunce prevari jun da je jul.
Nosi me oko vrata,
Kao medalju za hrabrost,
Kad kukavice postanu heroji.
Poljubi me u nekom drugom,
Oduži mi se kao iz prošlog života,
Kad lažovi progovore.
Sanjaj me na Bogojavljenje,
Dozovi me po imenu,
Kada ogledala jastuke zamene.
A zaboravi me konačno u zimu,
Kad se studen u kosti i obraze uvuče –
Onda kad beli snegovi hladne venčanice kroje.
pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.