Vuk Božilović i Dušan Grozdanović jesu srž dvojca VooDoo piano duo. Dvojica perspektivnih mladih pijanista udružili su svoje zamisli, ideje i ljubav prema muzici, i trude se da je približe publici baš onako kako je oni sami doživljavaju. Sa čime se sve susreću na svom putu kvalitetnog interpretiranja njima po senzibilitetu bliskih komada klasične muzike, na kakvim projektima trenutno rade i kakvi su im planovi za budućnost možete pročitati u nastavku ovog intervjua, kao i njihove lične impresije i doživljaje.
VooDoo piano duo započeo je saradnju 2012. godine. Od koga je potekla ideja dvojca i da li je isprva cilj bila dugogodišnja saradnja ili se sve spontano odigralo i, da tako kažemo, uozbiljilo?
Ideja se javila još u srednjoj školi kada smo shvatili da doživljavamo muziku na sličan način, a prilika za ozbiljno zajedničko sviranje se ukazala tek kada smo upisali Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu na kojoj je jedan od predmeta bio kamerna muzika. Tada smo upoznali profesorku Sonju Lončar (LP duo) koja nam je svojim entuzijazmom i energijom prenela ljubav prema klavirskom duu, ali u to vreme nismo ni slutili da će to biti baš ovako i da ćemo nastaviti da se bavimo time na način na koji danas to radimo.
Neosporno je da među vama mora postojati izvesna doza poverenja. Koliko je teško nastupati u dvoje?
Mnogo je lakše deliti scenu sa nekim u koga imate mnogo poverenja i sa kim možete da nadopunjujete svoje muzičke zamisli. Naš zajednički rad na delima koja izvodimo je prožet mnogim diskusijama i višečasovnim probama kroz koje dolazimo do ideja kako da interpretiramo kompozicije različitih stilova i epoha.
Obojica ste vrhunski pijanisti, sa zavidnim brojem nastupa i nagrada iza sebe. Da li još uvek sebe gajite kao soliste ili se isključivo doživljavate kao deo dvojca?
Pored toga što nastupamo kao VooDoo piano duo, obojica nastupamo i kao solisti i kao članovi razlitih kamernih ansambala, što smatramo da je značajno za naše zajedničko sviranje. Naša interesovanja vezana za muziku idu i u različitim pravcima – solistički nastupi, nastupi u svojstvu korepetitora, kao članovi kamernih ansambala…
Kao duo nastupali ste u renomiranim koncertnim salama u Beogradu, na festivalima kao što su Keyboard days, FESTUM, na takmičenju mladih pijanista u Nišu, ali i u inostranstvu. Možete li nam reći nešto više o tome?
Prvi festival na kom smo nastupali je bio Keyboard days gde smo bili jedini domaći ansambl, a na festivalu FESTUM smo prvi put nastupili kao solisti sa orkestrom Beogradski simfoničari pod dirigentskom palicom Radana Jovanovića izvodeći Sen Sansov Karneval životinja. Ta dva festivala su nam donela najviše satisfakcije i iskustva i zato često volimo da pričamo o njima. U Kini smo krajem 2019. godine pre početka pandemije održali dva izuzetno uspešna koncerta na Univerzitetu CCAA u Čengduu gde je Vuk pohađao svoje master studije. Naš fokus je oduvek bio pre na samostalnim nastupima nego na učestvovanju na takmičenjima i naša karijera se razvijala u tom pravcu.
Projekat koji je meni skrenuo pažnju na vas kao kamerni sastav jesu “Koncerti za bebe” u saradnji sa Beogradskom filharmonijom. Kako je došlo do ove saradnje? Jesu li mališani zahtevna publika? Koliko je za vas i kao umetnike i kao ličnosti ovaj projekat dragocen?
Veliku zahvalnost za učestvovanje u ovom projektu dugujemo našoj profesorki Sonji Lončar koja nas je preporučila orkestru Beogradske filharmonije. Taj projekat je od neizmernog značaja za nas, pre svega s obzirom na to da je jako teško mladim umetnicima u Srbiji da dođu do nastupa sa prestižnim orkestrom kao što je Beogradska filharmonija, a mi ćemo narednog meseca nastupiti četrdeseti put sa njima! Ti nastupi predstavljaju veliku čast i satisfakciju za nas. Velika je odgovornost nastupati pred bebama jer je to sasvim sigurno prvi put da se oni susreću sa takvom muzikom uživo, ali ti nastupi su uvek veoma zabavni i svaki put sa nestrpljenjem očekujemo početak druženja sa njima.
Kako birate dela koja interpretirate publici? Da li je uvek u pitanju nešto u čemu obojica uživate ili nekada napravite ustupak onom drugom?
Uvek izvodimo dela koja su u skladu sa našim afinitetima i našim senzibilitetom jer se bavimo zajedničkim sviranjem pre svega zato što nam je zabavno da sviramo zajedno i dokle god uživamo u delima koja se nama dopadaju, sasvim sigurno će i naša publika uživati u našim nastupima, što smatramo najvažnijim aspektom našeg izvođaštva.
Ono što sigurno zanima nekoga ko je vaš slušalac i nekoga ko je na početku svog muzičkog obrazovanja, jeste koliko je odricanja u vašem životu da biste dali celog sebe na sceni? Postoji li nešto što svakodnevno žrtvujete, konkretno, slobodno vreme sa prijateljima i porodicom?
U periodu školovanja, odricanja su bila mnogo izraženija nego danas. Višečasovno vežbanje, upoznavanje sa instrumentom i različitim programima nam je ranije oduzimalo mnogo više vremena nego danas i prioriteti su tada bili drugačiji nego sada. Smatramo da kvalitetno provedeno vreme sa prijateljima i porodicom i odlasci na koncerte različitih izvođača itekako utiču da iz toga izvučemo mnogo pozitivne energije koju pretačemo u naše nastupe i zato se trudimo da se ne odričemo tih stvari danas.
Svi imamo dane kada nam nije do nečega što najviše na svetu volimo da radimo. Da li ste se nekada suočili sa osećajem da vam se određene večeri ne izlazi na scenu? Kako prevazilazite takve situacije?
Dešava nam se recimo da posle napornog dana nismo spremni za probu i tada odemo na piće hahaha. Šalu na stranu, nikada nam se ne dešava da nam se ne izlazi na scenu jer uživamo u javnim nastupima i svaka prilika da nastupamo zajedno nas iznova inspiriše i podstiče da prenesemo naš entuzijazam i ljubav prema muzici publici koja posećuje naše nastupe
Podelite sa nama vaš naredni projekat i gde vas možemo čuti izuzev Koncerata za bebe?
Naš naredni projekat biće u saradnji sa orkestrom Muzikon i fantastičnim mladim kompozitorom Igorom Andrićem koji je napisao delo posvećeno nama, za dva klavira i orkestar, koju ćemo premijerno izvesti na koncertu 14. maja u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. To je možda naš najveći projekat do sada na kom strpljivo radimo poslednjih nekoliko meseci. Nakon toga nas očekuje snimanje našeg prvog kompakt diska sa muzikom srpskih autora koji ćemo realizovati uz pomoć sredstava SOKOJ-a.
Šta Vuk i Dušan koji danas razgovaraju sa mnom žele da poruče Vuku i Dušanu iz budućnosti?
Želimo da im poručimo da ne zaborave da se bave svojim zajedničkim nastupanjem isključivo iz ljubavi prema muzici. Naša najveća satisfakcija oduvek je bila da upoznamo našu publiku sa predivnom umetničkom muzikom koja nije zastupljena u našim životima u meri u kojoj smatramo da treba da bude i zato bismo želeli da nikada ne odustanu od te ideje.
Razgovarala: Lidija Miljković ◊ Fotografije: Jeanmariefox, Marko Đoković, Ilija Pejoski
