Video sam te kako u beloj spavaćici obilaziš krevete da proveriš jesu li im snovi mirni. Video sam te kako opipavaš čela i proveravaš da li je temperatura spala. Mirisna i prelepa, umorna, i moja. Video sam te kako trčiš panično u gužvi ne bi li ugledala poznato lice malog vraga koji ti se istrgo iz ruke i poleteo ka uličnom prodavcu šećerne vune.
Video sam te golu i ogoljenu kako mi govoriš da, sem sebe, nemaš više ništa da mi pružiš, i video sam sebe kako plačem dok te grlim i pitam čime sam te zaslužio. Video sam te kako se šminkaš i panično biraš haljinu kojom bi prekrila sve tetovaže kako bi se mojoj staroj dopala, pokušavam da ti kažem da ne obraćaš pažnju na to, ali ti odmahuješ rukom kao da nisi čula, i odgovaraš kako ne razumem. Volim te, odgovaram.
Video sam te kako kupuješ cveće, tu, na Kalenić pijaci, potom ga kod kuće presađuješ dok govoriš kako je tvoja mama baš volela cveće, i pitaš se kako to da je nikada pitala nisi kako je kod nje uvek uspevalo i opstalo. Video sam te kako pitaš za moje omiljeno jelo ženu koja me je očuvala, i lomiš prste nervozno čekajući krajnji rezultat. Video sam te na imanju mog pokojnog oca kako oživljavaš uspomene, kako maloj praviš venčič od cveća. Liči na tebe.
Video sam te kako plačeš jer si izgubila našu bebu, govorim ti da će sledeći put biti bolje, i da ne brineš zbog toga. Video sam sebe kako ti sklanjam kosu sa lica i kako mi govoriš da se tad osećaš najsigurnijom, kao nevolje da mi uklanjaš iz života, kažeš. Video sam te u prvom redu na mojoj poslednjoj predstavi kako me nakon toliko godina gledaš očima zaljubljene žene i kako ništa sem tvog aplauza i tebe ne čujem i ne vidim.
Eto, želeo sam da imamo nešto zajedničko, i da, eventualno, moja deca liče na tebe. Da imaju oči kao tvoje, i da, ako bismo imali ćerku, ima osmeh kao tvoj. To sam želeo. Ali nisam stigao da ti kažem. Ti si prerano otišla da spavaš.
Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: pixabay.com
