Ušao si u moj život
nalik vetru, prošarao kroz kosti,
izazvao drhtavicu,jezu
i bolnu spoznaju
rušenja hladnoće
koju su (iz)gradili
svi oni pre tebe
mic po mic,
kap po kap,
do iščekivanog
prelivanja čaše
i tačke krajnjeg pucanja
svih šavova i zakrpa,
koji su me držali na cedilu.
Uzburkao talase
pomerao misli
izavao slamanje
Titanika
Neko je dospeo
do prašnjave olupine
izbegle i zaboravljene duše
probudio nadu i nemir
želju za ratovanjem
tokom mira i samoće
Zaboravljena i napuštena duša
vapila je za ljubavlju
dok je razum osporavao
moguće postojanje nove etape
Ušao si u moj život
nalik vetru, prošarao kroz kosti,
izazvao drhtavicu,
jezu i bolnu spoznaju
slivanja vodopada,
poput Nijagarinih
niz moje obraze
menjanjući tok negde ispod grudi,
na mestu gde postoji
jedini organ
koji je u meni budio poetičnost.
Ušao si i otišao
nalik vetru,
ne ostavljajući za sobom
ni gram mene meni.
Autor: Sara Vukosavljević
pinterest.com
