Kaži mi koje je tvoj svet boje
i da li u njemu zvezde postoje?
Da li si tako poseban,
kao što su i oči tvoje?
Veruješ li u vile i sirene?
I u večno zaljubljene žene?
I da li bi umeo da zavoliš
i jednu običnu mene?
Kaži mi muziku koju voliš?
Da li lako nekog preboliš?
Kako započinješ novi dan?
Da li pamtiš svaki svoj san?
Čime se zanimaš,
kako su tvoji?
Da li kad maštaš maštaš u boji?
Da li i ti razumeš tišinu?
Da li kafu voliš da sladiš?
Da li i ti uživaš u vinu?
I šta radiš, kad ništa ne radiš?
Kakve voliš da čitaš knjige
i kakve filmove nedeljom gledaš?
Da li te muče neke brige?
Da li si borac, ili se predaš?
Da li se smeješ tiho, il’ glasno?
Da li ti poezija prija?
Da li voliš kada je kasno
da gledaš Mesec kako sija?
Da li voliš da zbijaš šale,
ili si ozbiljan lik ?
Da li se boriš za ideale,
da li si večiti buntovnik?
Da li voliš da grliš jako,
ili emocije vešto skrivaš?
Da li te može osvojiti svako,
ili neke uslove imaš?
Da li si na kiši plesao ikad,
ili si probao s padobranom da skačeš?
Da li si večno u duši mlad,
i da li nekad krišom plačeš?
Da li si čovek pun duše,
da li si bez granica i kraja?
Da li i ti, kao i ja,
veruješ u moć zagrljaja?
Neću da znam za tvoje ime,
za tvoje godine i tvoje račune,
Hoću da znam da li si neko
ko može mene da razume.
Neću da znam obične stvari,
nije mi bitno tvoje odelo.
Ni ova koža koja stari,
bitno je ono što nije telo.
Neću da gledam u tvoj džep,
ni da te pitam odakle su tvoji.
Meni si u duši lep,
meni si baš takav od svih bolji.
Baš si mi takav po volji.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
