Mnogo sam više od poezije,
od tih bledunjavih boja na hrapavom papiru života.
Mnogo sam više od tona, mnogo sam više od nota.
Ja letim, laka sam poput pera.
Ja letim, sloboda mi je ime, nebo mi je vera.
Svojim me dahom raspraši,
neka me vazduh nosi.
Ja biću ti na ramenu,
svuda po telu i kosi.
Ja mnogo sam više od naziva,
mnogo sam više od postojanja.
Telo mi nebom pliva,
beskonačnost mi je putanja.
Ja sam misterija, ja sam romantika,
ja sam požuda, ja sam navika.
Mnogo sam šira od sećanja,
mnogo sam dublja od razuma,
svakog sam oblika i stanja,
ja sam um tvog uma.
I bela sam, i crna sam, i šarena,
i dete sam, i muško sam, ja sam i žena.
I mala sam i velika i bez veličine,
i trava sam i nebo sam,
Iznad sam visine i dublje od dubine.
Nosiš me stalno u sebi.
Tvoje sam lice pravo.
Živim duboko u tebi,
Ono sam jedino stvarno.
Kada se moliš – meni se moliš.
Kada si zaljubljen – zbog mene voliš.
Kada si tužan – zbog mene patiš.
Gde god da odeš meni se vratiš.
Ja vladam ispod svih slojeva tvojih osećanja.
Veća sam od Svemira, od mrve sam manja,
Ono sam što ti tera um da sanja,
ja sam sva tvoja pokajanja.
Mnogo sam više od života,
ja živim posle smrti.
Ja sam unutrašnja lepota,
ja sam najlepši minuti.
Mnogo sam više od tebe,
ali bez tebe ne umem.
Živim unutar sebe,
ja nikada neću da umrem.
Mnogo sam večnija od te ljušture koju telom zoveš.
Ja nastavljam gde staneš,
ja ostajem kad odeš.
Ono sam što duboko iz tebe sija,
ono što osmehom deliš.
Neki me zovu Energija,
al’ mogu biti šta god poželiš.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
