Nateraću kišu da više nikada ne padne,
i sunce da zauvek ugasi svoj plamen.
Nagovoriću zemlju da prestane da se kreće,
a ljude da prestanu da dišu.
Ugušiću cvrkut ptica, dečji smeh, žubor potoka,
prekinuću muziku, nepodnošljivi žagor ljudi,
i posejaću tišinu.
Polomiću kazaljke na satu i zaustaviću vreme.
Spaliću sve šume i livade,
presušiću sve okeane, mora i reke,
razoriću planine i stene pretvoriti u prah,
uništiću i poslednje zrno peska u pustinji.
Ugušiću svaki zvuk i zaustaviti svaki pokret.
Razrušiću zidove, polomiću stakla na prozorima,
spaliću gradove do temelja.
Učiniću da nestane sve što živi i diše.
Sve, osim nas dvoje.
Možda ćeš me tada,
dok budemo stajali
na goloj površini stravično puste planete,
pod svetlošću zvezda,
najzad pogledati u oči i čuti reči
koje već dugo pokušavam da ti kažem.
Izvor fotografije: pixabay.com
