U mislima ti svake večeri
Peglam košulju,
A jutrima ti nameštam kravatu
I revere sakoa.
Posmatram te kako se budiš,
I kao dete se pravim da spavam
Ne bi li me ti poljubio u kosu
Pre nego što ustaneš iz kreveta,
A ja tebe ljubim na pragu
I podsećam te da ne kasniš danas,
Jer te na ručku čekamo
Tvoje omiljeno jelo i ja.
Kažeš da nećeš kasniti,
I da ćeš mi doneti slatkiš –
Vruće krofne i buket cveća
Koji će u vazi stati uz jučerašnji.
Tog dana dok vreme odmiče
Ja znam da ćeš doći,
Iako je napolju tmurno
I sprema se na kišu.
Znam da ćeš doći
Jer je u mislima vedro.
Jer moje misli stanuju
Ispod neba tvojih očiju.
Izvor fotografije: pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.