U danima kad te nema
Krijem se u kosi i obrazima,
A u očima drugih ljudi
Tražim onu tvoju
Jaku i hrabru sebe.
Tih se dana izgubim
I zaboravim kako se bez tebe
Diše, spava i priča.
Gušim se.
Zubi pucaju od stiska.
Plašim se ružnih snova,
A reči teško izlaze napolje.
U danima kad te nema,
Tražim te na klupi
Gde smo onomad jeli krofne
I gde si se smejao
Jer sam opet isprljala majicu čokoladom.
Tražim te u cveću
Koje si mi toliko puta stavio u ruke
I čekao da ti se kao dete
Bacim oko vrata od sreće.
Tražim te na trgu,
Za našim stolom, u onom kafiću
Gde smo se upoznali.
U danima kad te nema
Tražim te na svim našim utabanim stazama
Sa parom malih stopala pored tvojih,
Poljupcem u kosi,
I rukom preko mog ramena.
Tih dana te tražim, mili
Tražim te svuda,
Tražim i tebe i sebe.
Jer u danima kad te nema, mili,
Ja zapravo tražim nas.
Izvor fotografije: pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.