Pisanje je moj
Način preživljavanja
A ti više
Nisi moj život.
Obećala sam
Da ću prosuti mastilo
Po tvojoj ulozi u mom životu
Da ću skinuti tvoje lažne vrline
I ostaviti te golog i osramoćenog
Da ću pocepati stranicu
Na kojoj je ljubav ispisana
Svim jezicima sveta
I tvojim imenom
Da ću napisati pesmu
U kojoj priznajem da sam
Zamišljala druge
Da bih napisala pesmu o tebi
Obrisaću svaki tvoj trag
Iz moje poezije
Jer si ti to očigledno želeo
I postojaćeš samo u obliku
Lika iz knjige
U kome sam te pronalazila
Teško ćeš disati tu
Izmedju korica i stranica
Na prašnjavoj polici
Ispresan kao list iz herbarijuma
Sav hlorofil u tebi
Sav život u tebi
Biće u mojim pesmama
Koje si sahranio
Tvoje podsmevanje poeziji
Tvoje je samoubistvo
Jer je poezija ta
U čiji sam te kofer krišom ubacila
Da te prevedem sa njom
Na put večnosti
Jer pesme ne umiru
I pošteno bi bilo
Da mi sada oduzmu
Talenat i inspiraciju
Jer sam dozvolila sebi
Da u umetnost pretvorim čoveka
Koji je nikada nije bio vredan.
Autor: Milica Đurišić ◊ Izvor fotografije: unsplash.com
