Nije bilo teško navići se…
Na tvoje prste u mojoj kosi,
na tvoje dodire po mom telu,
na tvoje šake na mom licu.
Nije bilo teško razumeti…
Tvoj odsutan pogled,
tvoje zabrinute grimase,
tvoje ćutanje…
Nije bilo teško osetiti…
Težinu tvog izdaha,
silinu tvog zagrljaja,
jačinu tvoje ljubavi.
Nije bilo teško poželeti…
Tebe uz sebe,
tebe na sebi,
tebe za zauvek.
Nije bilo teško,
jer sam te zavolela.
Takvog kakav si.
Nesavršenog…
Posebnog…
Tajanstvenog…
Drugačijeg od svega što sam volela,
drugačijeg od svega što sam zamišljala.
Proširio si mi vidike.
Obojio si moju stvarnost.
Nacrtao si mi osmeh.
Vezao si me za sebe.
Potpuno spontano, neočekivano, slučajno,
poželela sam te na večnost, dve.
Tvoj poljubac je nova dimenzija ljubavi.
Ceo kosmos ti spava u zenicama.
Gledam te očima istine.
Ovako nepoverljiva ti verujem.
Spuštam svoje telo na tvoje dlanove.
Predajem ti se od glave do pete.
Samo ti znaš šta bi sa mnom.
Jer niko pre tebe nije umeo,
da me zapali i ohladi u istoj minuti.
Niko pre tebe nije znao,
da obuzda vatru u kojoj gorim.
Niko nije znao, ili nije smeo.
Samo si ti dovoljno hrabar i lud.
Objasnio si mi ljubav bez ijedne reči.
Otpevao si mi baladu bez tona.
Dokazao si se bez dokazivanja.
Zavolela sam te bez plana
i već dugo te volim bez cilja.
Hodala bih tvojim stopama,
pa neka nas život odvede tamo gde nam je mesto.
Samo mi tvoje cipele nisu tesne.
Samo mi tvoji đonovi pristaju.
Sve dok si uz mene, za sebe ne strahujem.
Znam da sam sigurna u tvom srcu.
Znam da o meni misliš dok ćutiš.
Znam da bi mi svašta rekao,
ali me puštaš da shvatim.
Jer lako je reći ljubav.
Teško je nacrtati je,
na već korišćenom platnu mog srca.
Tebi je pošlo za rukom.
Ispravio si sve krive linije mog razuma.
Ispunio si sve praznine moje duše.
Produbio si dubinu mojih očiju i zasuo si ih sjajem.
Pre tebe nisu sijale ovako intezivno,
kao dve izgubljene i ponovo pronađene zvezde, na vedrom nebu nekog drugog sveta.
Našao si način
da budeš ono što niko nije bio.
Našao si način
da budeš voljeniji od ljubavi.
Našao si način
da mi budeš sve,
sve ono za čime sam tragala,
a nisam ni znala da tragam,
sve dok te nisam srela.
Desila sam ti se se sa razlogom.
Ja sam tvoja pozitivna nula.
Hajde da zajedno sagradimo
sve te porušene zidove tvog srca.
Hajde da se volimo
beskonačno, pa opet.
Hajde da iskoristimo svako zrno
iz peščanog sata večnosti.
Hajde da budemo unikatni
u svetu punom duplikata.
Hajde da prećutimo ljubav,
jer ne postoje reči kojom bi je opisali.
Hajde da se volimo zauvek,
jer dosta mi je rokova trajanja.
Zašto uopšte postoji kraj,
kada pogled nema granicu?
Nema je ni nebo,
nema je duša.
Hajde da budemo veliki poput njih.
Zaslužili smo jedno drugo.
Zato ti se cela dajem.
I zauvek sam cela tvoja.
Sve dok je ove ljušture od tela,
Dok je ovog daha u plućima,
Dok je krvi u venama,
dok je tebe…
Tvoja sam.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
