Ako ste brucoš koji još uvek uživa u privilegiji produženog letnjeg raspusta, ali je i zamišljen nad nepoznanicom studentskog života koji je pred njim – tekst koji sledi namenjen je vama.
Pre nego što sednete u stolice amfiteatara i zakoračite u hodnike studentskih domova, ukazujemo vam na neke od stvari kojih ćete u „samo što nije“ studentskom životu verovatno morati da se odreknete. Ne sa ciljem da vas prepadnemo i odgovorimo od kretanja na fakultet i useljavanja u dom, već u pokušaju da vas podsetimo na šta to sve treba na vreme da se pripremite. 🙂
Dakle, koje su neke od stavki koje bi trebalo da stavite na spisak budućih studentskih odricanja?
Tišina.
Ako ste pre odlaska na fakultet živeli u toplom roditeljskom domu u kome ste uvek mogli da zatvorite vrata i uživate u spokoju svoje sobe, na mir i tišinu izolacije možete odmah da zaboravite. Ne, studentski domovi nisu okupljališta razuzdanih studenata koji urlaju dan i noć, ali nisu ni manastiri u kojima se ne čuje ništa osim vašeg disanja i poja ptica sa susednog drveta.
Dakle, potpunu tišinu uvek kada je to vama potrebno nemojte očekivati – suprotno tome, počnite da prihvatate ideju da će stanar/ka susedne sobe često poželeti da pusti glasnu muziku baš u vreme vaše popodnevne dremke, cimer/ka imati potrebu da pevuši dok briše prašinu iako vama možda nije do ocenjivanja njegovih/njenih glasovnih sposobnosti, a neidentifikovani telefonirajući objekat u hodniku će naći za shodno da sagovorniku glasno prepričava dogodovštine sa sinoćne žurke u neposrednoj blizini čitaonice, u kojoj vi, igrom slučaja, pokušavate da učite. Na ovakva kvarenja tišine moraćete da se naviknete, ali i da odredite granicu do koje ih je pristojno tolerisati, i preko koje je ipak potrebno zamoliti za malo obzira.
Uvek čista odeća.
Tačno je – postoje studentski domovi u kojima žive i veš-mašine. Ali, ne mora da znači da će vam zapasti baš takav dom, a koliko ćete biti spremni da se saginjete nad lavorom i perete veš u pet voda, ostavljamo vama na procenu. Uglavnom, još jedna stvar na koju treba da se pripremite jeste tegljenje (prilično često gomile) stvari – prljavih iz studentskog grada kući na pranje, i čistih natrag od kuće u privremeno mesto stanovanja.
Za lakše podnošenje ove zamene za teretanu, od koje, u zavisnosti od veličine i težine torbi, možete da zaradite i upalu mišića, nezamenljivo rešenje je kofer sa točkićima. Ako ga još uvek niste kupili, požurite da to učinite što pre (ne, ovo nije plaćena reklama proizvođača kofera). Takođe, spremite se na to da će odeća koju nosite prestati da miriše na omekšivač vrlo brzo nakon vašeg ulaska u menzu, usled specifičnog mirisa po kome je data ustanova prepoznatljiva, a koji ćete uskoro upoznati. S tim u vezi – savetujemo da odaberete odeću koju ćete nositi isključivo kada zadovoljavate svoje prehrambene potrebe u linijskim restoranima, a koju po potrebi možete proluftirati okačenu pored prozora.
Kulinarske pogodnosti.
Iako se većina studenata koji žive u domovima hrani u menzi, verovatno ćete nekad poželeti da pripremite nešto i sami – što, u uslovima studentskog života, uglavnom nije ideja potkrepljena bogato opremljenom kuhinjom sa čijih se visećih delova njišu uglancane kutlače i spatule.
Ako ulazite u domsku sobu u kojoj u tom trenutku nema prethodnih stanara, pri prvom ulasku u svoj novi privremeni dom nećete imati ni kafu gde da skuvate. Zato, ako već niste, na spisak za kupovinu ili pakovanje ne zaboravite da stavite bilo kakvu napravu u kojoj može nešto da se skuva, pa bilo to i čuveno plastično made in China „kuvalo“.
Za brze i jednostavne kulirancije preporučujemo posedovanje rešoa – svrsi služi i mali za kafu, ali ako ste spremni da uložite u nešto veći aparat, bićete zahvalni kada, uz minimum kuhinjskog alata, na njemu budete mogli povremeno da spremite kokice, podgrejete krišku hleba, a što da ne – i ispečete turu palačinki. Naravno, pokoja kašičica, viljuška i tanjirče doneti od kuće (makar i plastični) takođe dobro dođu. I još jedna stvar – ne nadajte se luksuzu kao što je sudopera. U većini slučajeva posuđe se pere u lavabou, a šoljice i tanjirići se bore za svoje mesto na policama za knjige.
Sažeto gradivo.
Jedan od najvećih strahova srednjoškolaca moje generacije svojevremeno je bilo ostvarenje zastrašujuće pretnje profesora geografije – da ćemo za popravljanje ocene na kraju školske godine morati da naučimo celu knjigu. Ne znam da li je taj udžbenik imao i 200 strana. Verovatno i manje. Sa slikama. Srećom po nas u to vreme, mislim da se profesorov zverski naum nikad nije ostvario.
Prilično skoro, jedna bivša cimerka me je, poneta evociranjem uspomena na naš prošli cimerski život, podsetila scene koja joj je, kaže, i danas u živom sećanju – kako joj pokazujem gomilu knjiga i kopirane literature i objašnjavam da sve to treba da pročitam/naučim za poslednji ispit. Jasno vam je kuda ova priča vodi? Ako ste, dakle, rešili da studirate, na vreme se pripremite na činjenicu da su „obimne“ lekcije od kojih ste strahovali u srednjoj školi uglavnom tek uvodni pasusi u literaturi sa kojom vam tek predstoji da se rvete. Što, naravno, ne treba da vas obeshrabri, već samo da vam na vreme skrene pažnju na činjenicu da treba da se pripremite za ozbiljan posao, ali i da savladate neke tehnike učenja i organizacije, o kojima smo pisali u jednom od ranijih tekstova.
Letnji raspust.
Sećate li se onog divnog perioda od sredine juna do 1. septembra, kada se ne ide u školu, kod kuće vas ne čekaju lekcije koje treba naučiti i domaći zadaci koje treba napisati, pa možete da dignete sve čet’ri uvis i da baš brigate? E pa, zaboravite na njega. Letnji raspust je nešto čega se studenti uglavnom sećaju sa nostalgijom – jer nakon junskog i julskog, agonija polaganja ispita nastavlja se i u septembarskom i oktobarskom ispitnom roku. A septembarski, nekom čudnom logikom, uglavnom ume da počne već krajem avgusta.
Tako da, ako niste suvi genije ili ozbiljna vrednica, očekujte da će vam tu i tamo poneki ispit verovatno ostati i za septembar, što isključuje mogućnost apsolutno bezbrižnog brčkanja u bazenu bez ikakvih pomisli na fakultetske obaveze. No, šta je – tu je. A što se pre pomirite sa činjeničnim stanjem, koje u ovom slučaju ne ide u prilog postojanju letnjeg raspusta onakvog kakav je nekada bio, to bolje za vas.
U nadi da vas ovom pričom nismo uplašili, želimo vam srećan i uspešan početak prve studentske godine! I naravno, čitajte nas i dalje – možda vam baš u narednom tekstu otkrijemo i neku svetliju, veseliju i šareniju stranu studentskog života zbog koje, zapravo, i vredi studirati. 🙂
Izvor fotografija: www.thedailybeast.com, softescu.com, pixabay.com
