Trebalo je da kisnemo zajedno
Kao u najljubavnijim filmovima
Da otrčiš po kišobran
Dok te čekam ispred nekog izloga
Ili da mi pljusak smoči haljinu
Pa pohotno me pogledom opcrtaš
I utisneš linije moga tijela u lijevu stranu kreveta
Trebalo je da dočekamo kišu
I utvrdimo da je ipak romantičnija od snijega
Da je slušamo kroz otvoren prozor
Kako popodnevu i nama svira
I da pokisnem trčeći ti u zagrljaj
Kada se vratiš nakon čekanja
Trebalo je da ostanemo ljubav
Ali izgleda da je ljubav samo početak
Sve poslije pokvari neko
I na kraju kisnemo sami
Svako na svojoj strani pločnika
Autor: Luna Hodžić
