Ko sam ja?
Samo jedna žica stare gitare,
samo jedan prigušen ton,
crte lica koje polako stare,
kraljica koji nema svoj tron.
Ko sam ja?
Moja prošlost, moje greške,
borba za bolje sutra.
Tišine ko olovo teške,
tmurna i mamurna jutra.
Ko sam ja?
Ego veći od tela,
duša što svetom luta.
Konac što strči iz odela,
dugme otpalo sa kaputa.
Ko sam ja?
Ona koja mašta o slobodi,
pajac modernog doba.
Neko ko se uzalud rodi,
samo potrošna roba.
Ko sam ja?
Fabrička greška generacije,
neko ko samo diše,
tema sprdnje i zajebancije,
ona što o ljubavi piše.
Ko sam ja?
Svoje ime, il’ nadimak
matični broj, datum rođenja…
Horoskopski znak
i tuđa ubeđenja.
Ko sam ja?
Zastava, il’ boja kože,
vera i nacija.
Porazi koji se množe,
nečija imitacija.
Ko sam ja?
Neko ko zaćuti,
baš kad treba da viče,
svi oni potrošeni minuti
na prazne priče.
Ko sam ja?
Poroci koji me more,
vazduh natopljen dimom,
svoje sam noćne more,
haos sa crvenim karminom.
Ko sam ja?
Udah i izdah,
sve ono što nisam rekla,
na kraju samo prah,
koji odnese reka.
Ko sam ja?
Svog života glavni akter,
neko ko u zaborav ode.
Vaspitanje i karakter,
načela koja me vode.
Ko sam ja?
Ako ne budem ništa
ako me pojede grad?
Spuštena zavesa pozorišta,
pre vremena spušten gard.
Ja sam ono što jesam
nije važno ništa više,
ni čija sam, ni gde sam,
ni da li mi se dobro piše.
Ja sam ono što želim,
velika sam koliko razumem
imaću koliko delim,
znam da mogu i umem.
I prava i kriva,
sve što kažete – to sam,
do zadnjeg daha živa,
ako se pitate ko sam.
Autor: Anđela Češljarac
