Tišina.
Raspeće mozga je hronična legenda.
Moje čulo sluha je rob tajnih zvukova.
Noć i rasporeno nebo odaje krik kosmosa.
Moje ruke su stvorile novi život i pišu svoju priču, dok ja
ne umijem napisati svoju postojanost.
Tišina.
Kiša će sada da otvori vrata mojim čulima.
Ja tamo baš i ne želim da ulazim
ali moram, moram da bih opstao.
Autor: Ernad Dedović ◊ Izvor fotografije: pexels.com
