U Srbiji je danas najlakše dati prostor (što medijski, što fizički) afirmisanim pesnicima, piscima i blogerima – onima čija imena garantovano donose klikove i zaradu, i toga smo odavno svesni. Zato ćemo ove nedelje predstaviti nekog ko se odlučio za nešto teži poduhvat.

Ona radi na obezbeđivanju prostora za kvalitet, talenat i entuzijazam, i još malo pa pune tri godine dežura na adresi Blacksheep.rs, kao glavna i odgovorna urednica. Ona pruža podršku ljudima čije vreme tek dolazi i za koje će se tek čuti. I ne samo to. Ona grize za njih. Naš Outlouder nedelje je Tijana Banović. U nastavku pročitajte o kojim smo važnim temama sa njom pričali.

Tijana, kakav je osećaj biti tvorac i pokretač zajednice koja broji preko 20 hiljada čitalaca i preko 300 autora?

Isti je osećaj kao kada je bilo sedam autora koje čita najuža familija i prijatelji. Važno je zadržati početni entuzijazam, skromnost, pisati za jednu osobu i ostaviti trag. Naravno da nije isti osećaj kada znaš da je tvoj tekst našao put do trideset, u odnosu na trideset hiljada ljudi. Tad malo poletiš, ali se vrlo brzo spustiš na zemlju – od lajkova se ne živi.

Živi se od onih koji izdvoje dva minuta svog života da ti ispišu toplu poruku podrške ili da te posavetuju. Oni koji te konstruktivno iskritikuju – od njih učiš. Da nema konkurencije, ne bi se trudio da budeš bolji. Osećaj je isti, samo je odgovornost veća.

Ko su zapravo crne ovce i koji su uopšte kriterijumi da neko pristupi stadu? Koliko je teško napraviti selekciju?

Kvalitet tekstova, želja da se prevaziđe ego i da se prihvati sugestija ili kritika. Da se uči konstantno, a ne samo da se barata informacijama.  Da budeš spreman da se baciš pred čitalačku publiku, da iščupaš srce i da njime izmažeš papir. Dakle, da se baciš pred tu publiku, a ne da igraš za nju i da samo mlatiš izmazanim papirom. Mi ne objavljujemo sadržaj, mi ga stvaramo. Preduslov za solidno pisanje je redovnost istog i čitanje knjiga.  Podaci iz jednog istraživanja kažu da u Srbiji čak 75% ljudi za godinu dana ne pročita ni jednu knjigu. Onda ti je jasno, koliko je zapravo lako napraviti selekciju.

Pored toga što si urednica, ujedno si i autorka jedne od najčitanijih kolumni na sajtu, zbog koje mnogi sa nestrpljenjem čekaju svaki četvrtak. Umoriš li se nekad od kotrljanja uz vetar i šta kažeš sebi u takvim trenucima?

„Kotrljanje uz vetar“ je nastalo kao neki vid opklade i izazova. Srbijanka Stanković (takođe jedna od urednica u Blacksheep-u) me je izazvala da krenem redovno da pišem. U tom trenutku sam se ježila od reči „redovno“ i nisam imala pojma o čemu ta kolumna treba da bude. Na fakultetima i kursevima kreativnog pisanja nas uče da treba da pišemo o onome što znamo, a niko nas ne uči da treba da pišemo o onome što osećamo. Da pišemo iz srca.

Kada sam shvatila da i za devojčicu poput mene i neke motive koji me opsedaju ima mesta u redovima, svaki četvrtak je postao lična pobeda. Kotrljanje kamena uz brdo. Nekad je vetar na mojoj strani, nekad ne. Nekad imam osećaj da pišem jednu te istu priču. Međutim, poenta je upravo u izazovu i redovnosti. Kad se umorim, okrenem se ka vrlo jednostavnom triku – ustanem iz kreveta. Svako ležanje i stajanje je mala smrt.

Ko je Tijana Banović kad Blacksheep.rs prepusti ostatku uredničkog tima, i čime bi se bavila da se ne baviš crnim ovcama?

Ovo pitanje me je podsetilo na jedan razgovor za posao. Tada sam rekla da napišu da sam devojčica. Sad dodajem da sam neko ko ima sreću da bude devojčica za nijansu duže od ostalih.

Da se ne bavim „ovčarstvom“, verovatno bih batalila sve i kupila neki komadić zemlje pored reke. Bavila bih se rekom, cvećem i crtanjem.

Znamo da je za pokretanje onlajn portala Blacksheep.rs bio potreban jedan običan dan, dve kafe i dva osmeha. Šta je bilo potrebno za pokretanje inicijative Baza Crna ovca?

Potreban je dobar tim, ljudi koji žele da oslušnu ideju tog tima, da mu priušte edukaciju i  mentore i na kraju, da pomognu u „vožnji“ od ideje do realizacije projekta.

Nakon osluškivanja tima i sazrevanja za prvi krug na biciklu,  ljudi iz Erste banke i fondacije Dokukino omogućili su nam, ne samo bicikl sa pomoćnim točkićima, već i podršku za vožnju. Projekat „Baza Crna ovca“ je jedan od deset pobednika konkursa „Centrifuga“ za 2016. godinu u okviru programa Superste.net.  To nije samo “program”. To su različite faze sazrevanja, borbe za ideju – idejama, učenja o sebi i svom timu, povezivanja sa uspešnim ljudima iz različitih oblasti, povezivanje sa ostalim borcima za svoje ideje.

Kako ovo ne bi zvučalo kao bajka, moram da spomenem da je neophodan i prvi udarac. Prošle godine nismo uspeli da “izborimo” pobedu na Supersteu i to je zapravo bila najbolja stvar koja nam se dogodila. Usvojili smo znanja, povezali se sa sjajnim ljudima I ove godine se vratili opet. Uporniji, spretniji, pametniji i odlučniji da ostvarimo svoj san. I uspelo nam je. Na sreću – iz drugog puta. Kažem, na sreću, jer je Edisonu pre uspešnog eksperimenta puklo 5 000 sijalica. On je 4 999 puta pokušavao i nije odustajao. Pokušaje nije doživljavao kao poraze i neuspeh, već kao učenje.

Šta sve možemo da očekujemo u Bazi Crna ovca i u čemu se ogleda značaj postojanja jednog ovakvog mesta?

Društvene mreže nam često pružaju neku lažnu sliku da o svemu imamo stav, da smo aktivni i da menjamo svet. Reči na mrežama se daleko čuju, ali sve češće izostaju dela i da neko zaista tu nešto radi.  Zato nam je potreban i fizički prostor i osećaj da stvarno radimo nešto za ljude oko sebe. Ideja je da svako u timu radi ono što želi, da se potrudi da napravi posao od ljubavi, koji opet neće doživljavati kao posao, već kao ljubav.

Jedna od naših mentorki, Sonja Dakić je rekla da je najbitnije “da radimo ono do čega nam je stalo, da se zapitamo u šta ćemo uložiti svoj život”. Dakle, očekujte život u Bazi.

U toku je Indiegogo kampanja u okviru koje se skupljaju sredstva neophodna kako bi Baza uskoro ugostila prve ovčice i postala dom za njihove planove i ideje. Možeš li nam reći nešto više o samoj kampanji, i kako sve zainteresovani mogu pružiti svoj doprinos uređivanju Baze?

Fandrejzing nije naročito popularan način prikupljanja sredstava u Srbiji i dobar deo ljudi ne zna o čemu se tu tačno radi. Sa jedne strane ga doživljavaju kao “modernu varijantu prosjačenja”, a sa druge strane postoje i uspešne priče, poput one o Startitu, gde su ljudi dokazali da je moguće.

Pošto nam je potrebno još malo da bi Baza postala ono što se sanja već tri godine – odlučili smo da izađemo pred svet i da zatražimo pomoć. Shvatili smo da nije sramota tražiti i da neke snove ne možeš da ostvariš sam.  Ukoliko želite da nas podržite, sve detalje o kampanji možete naći na linku: Black Sheep Base Indiegogo.

Za kraj ovog razgovora, podeli sa nama svoj recept za sreću i numeru koju ćeš prvu otpevati na sav glas kad Baza Crna ovca otvori svoja vrata. 😀

„Domaćice u pokušaju“ imaju notese u koje prepisuju samo dobre recepte od iskusnijih.  Podeliću sa vama recept iskusnog kuvara, Tolstoja, koji sam prepisala:

„Ako želiš da budeš srećan, budi“.

Mislim da to treba svako da prepiše. U notes i u sebe. I da bude. Ali stvarno, a ne samo da diše.

Što se drugog dela pitanja tiče – mislim da će to biti „Kad se male ruke slože“, jer se tada stvarno sve može.