Sve je važno i ništa nije važno, ima me i nema. Sve je vidljivo i nevidljivo, sve čujem i ništa ne čujem, sve je tako jasno, ali i nejasno, zaista retko razmišljam o tome, uglavnom nemam vremena.
Sve je u stvari, na svom mestu, sve jasno materijalizovano, ali kada zaista pogledam, sve je pomereno, kao da treperi u vazduhu, nestvarno. Ali jednostavno nemam vremena da umaram mozak sa tim nejasnoćama, te sve ređe razmišljam o tome. Samo ponekad mi padne na pamet, kao sada, ali na kraju vrlo često i zaboravim. Kao što ću i ovo. Zaboraviti.
Ima me i nema, katkada ne vidim jasno, kao nekakva izmaglica koja me lako proguta, ali se ne uzbuđujem previše, samo sklopim oči i zaspim, samo nestanem … nestanem.
Znam da je to samo još jedno filozofsko proseravanje, za koje zaista nemam vremena, jer moram na posao.
Autor: Ceca Stanković Avakumović
