Jednog si leta
u Dubrovniku
jela mandarine
otkrivajući
gola ramena
I mameći njima
žestoke uzdahe
prolaznika.
Talasi su te nežno
milovali.
Sedela si usamljena
čekala si
Njega
čoveka tvojih snova
sa gitarom u rukama
i, iznova svirala
pesme Bijelog Dugmeta.
Sve će to, o mila moja..
Sve će to, o mila moja
ostati tvoja večita
tajna
sve će to,
prekriti tišina
kojom si ljubomorno
svaku emociju
od sveta čuvala.
Sve će to, o mila moja..
Sve će to, o mila moja
jednom davnom letu
davati smisao
stvarati uspomene
i snove,
o jednoj devojci
sa mandarinama
i golim ramenima
snove o Tebi
satkanoj od svile
pretvorenoj
u umetnost.
O Tebi, kao večitoj čežnji
jednog dečaka
koji je
baš tog leta
prvi put video more
i prodao ti mandarine.
Sve će to, o mila moja..
sve će to, o mila moja
stati u jedan osmeh
koji si mi poklonila
i jedno,
tvoje hvala
kada sam ti rekao
da imaš
lepu cvetnu haljinu.
Sve će to, o mila moja…
Sve će to, o mila moja
ostati urezano
na mome obrazu
kao ožiljak
borama slučajno
prekriven
ožiljak, od poljupca
koji je značio
da odlaziš, zauvek
iz Dubrovnika.
Sve će to, o mila moja..
sve će to, o mila moja
pomoći
da te nikada
iz mojih sećanja,
ne ukradu.
Autor: Mario Bačlija
pinterest.com
