Sve se nešto zagledam
I k’o nešto nije uredu
K’o da nisam ja
A ja sam, ne more bit drukčije …
Pamtim kad su to jutro počele nicati
Bore oko očiju i kako je
Pogled
Postao tup.
Pamtim autocestu koja me tu donijela i
Ljude
Kako me grle i govore mi
Ovdje je drugačiji Bog, ovdje je
Život
Nevjerovatnih boja a evo
Meni sve ove godine
Sivo
pa sivo.
Sve se nešto,
Sve se nešto zagledam
I k’o nešto nije uredu
Pa prstima prolazim kroz bradu
Spuštam dlan na obraze,
K’o da se
Budim
Daleko od onog što sam jednom
Bio
Onda, tamo,
Gdje se raslo i postajalo
A tamo me nema niti toga tamo ima u meni, pa me
Pa me k’o hvata nekakav strah..
Zaboravljam majčino lice i
sve k’o da crtu po crtu
Zaboravljam svoje..
Sve se nešto zagledam
I k’o nešto nije uredu
Tupo mi udaraju grudi, sušim se
A zdrav sam,
Ništa me ne boli a opet..
Sve se nešto
Zagledam
Moj Bože,
Je’l ja ovo umirem..?
Kako je bješe
Izgledao dječak
Čije sam lice zaturio bradom?
Moj Bože,
Šta sam mu to uradio?
Autor: Adis Ahmethodžić
