Zaturim uši u kragnu košulje
Kažem da je zima.
Ponovo snijeg
k’o ‘rđavo srce škripi pod
mojim čizmama
pa mi kragna košulje
sve više liči na
pleteni šal.
Fali mi Rusija
pruge što gamižu kroz
snjegovita jutra
i pljoska u džepu kaputa
da se ušutkam svaki put kad
zasvrbi nostalgija.
Nijemi saputnici u kupeu
zakleti su na vjernost.
Otet će mi piće i smotak papira
čim krenem da ih gušim
pjesmama koje sam vrhom nosa
kao kistom slikao
na njenim leđima.
„Da hoće snijeg u Sarajevu“
Izgovorim
brišući s usana
miris njene sobe u
studentskim domovima.
Da hoće snijeg
ili makar ponoćni voz za Petrograd
Tamo postoji Sonja
ona nosi odgovore u
svojim kukovima i
s njom bih možda mogao
napokon
prespavati noć.
Autor: Adis Ahmethodžić
