Student VS Trema

U toku svog studentskog života prosečan student suočava se sa brojnim nedaćama sa kojima se treba izboriti, a jedna od njih svakako je i trema, fenomen koji ima moć da nam oduzme sigurnost, znanje i razgovetan govor uglavnom baš onda kada su nam najpotrebniji – recimo, na ispitu.
Navodno, postoji takozvana pozitivna trema, koja nam pomaže da održimo koncentraciju prilikom obavljanja neke aktivnosti i da zadatak izvršimo u skladu sa svojim očekivanjima. Ali, veoma često se tremi ovaj epitet ne može pripisati – sigurno vam se bar jednom u životu desilo da od silne treme pomislite da će vam srce iskočiti iz grudi, da od straha zaboravite sve što ste znali i hteli da kažete, pa u svoj toj nevolji ne znate da li su vam se više zaplele misli ili jezik. Ipak, pre nego što popijete bensedin pred odlazak na ispit, pročitajte neke od naših saveta kako da se izborite da tremom.

Znanje. Jedan od razloga javljanja treme svakako je nesigurnost u sopstveno znanje i umenje. Pa, osigurajte se! Ne učite traljavo, površno, niti, ne daj bože, napamet. Jasno nam je da postoje ispiti čija se sadržina manje ili više opire ovim idejama, ako probajte da se, koliko je to moguće, posvetite materiji sa razumevanjem, i da pre ispita budete sigurni da vam je gradivo jasno i da ga možete objasniti i šestogodišnjem detetu. Svakako, manje su šanse da se zapetljate od treme ako u svakom trenutku znaista znate o čemu pričate.

Oslobađanje. Ipak, čak i ako smo sigurni da smo ispitnu literaturu savladali do savršenstva, neretko smo i dalje nesigurni u svoje umeće da naučeno valjano usmeno izložimo. Plašimo se da ćemo se zbuniti prilikom odgovaranja, verujemo da ne umemo lepo i jasno da se izražavamo, ili smo istraumirani činjenicom da moramo da govorimo pred drugima, pa svim tim bojaznima samo povećavamo tremu. Pa, i za ovo ima leka, ako se potrudite da savladate dva nivoa igre.

Prvi nivo – oslobađanje pred samim sobom.

Naviknite se na sopstveni glas, proučite svoj način govora, pokušajte da popravite dikciju i da prilagodite intonaciju onome što pričate. Ako imate mogućnosti, uvek je korisno da ponešto od onoga što učite ispričate naglas kako biste čuli kako to zvuči, i eventualno korigovali sami sebe tamo gde niste zadovoljni načinom izlaganja. Ako pritom stanete pred ogledalo, učinićete vežbu još efikasnijom. Vežbanje usmenog izlaganja sigurno će vam pomoći da budete sigurniji u sebe i zadovoljniji svojim nastupom, pa i da na ispit izađete sa manje treme.

Drugi nivo – oslobađanje pred drugima.

Super je što ste se oslobodili pred sobom, ali ponekad to ipak nije dovoljno. S obzirom na to da ćete na ispitu najverovatnije odgovarati ne samo pred profesorom i asistentom, već i pre drugim studentima koji čekaju da dođu na red, naredni nivo je oslobađanje pred drugima. Zamolite cimere/cimerke, prijatelje iz doma, kolege sa kojima se družite da vam budu publika, pa pokušajte da pred njima izložite deo gradiva kao što biste to uradili na ispitu. Ovo može da bude koliko korisno, toliko i zabavno, a osim što ćete umanjiti tremu koju često izaziva nastup pred publikom, vaši lični slušaoci mogu vam i sugerisati u čemu grešite, ili čak ući u ulogu profesora i postavljati vam pitanja, čime ćete napraviti pravu malu predispitnu probu. Ako odlučite da ovakvu predstavu izvedete sa kolegama, nema sumnje da ćete na dobitku biti svi – osim treme.

Konsultovanje. Mnogi studenti na fakultet dolaze sa predrasudom da su termini konsultacija rezervisani isključivo za bubalice i uvlakače, pa ih izbegavaju jer ne žele da budu etiketirani kao takvi. Iako se slažemo da ovo jeste deo istine, slažemo se i da je cela istina malo drugačija – konsultacije vam itekako mogu biti korisne čak i ako niste tip štrebera-ulizice, i to upravo za ublažavanje i suzbijanje treme.

Sigurno vam nije nepoznat osećaj klecanja kolena i ubrzanog lupanja srca kada se prvi put suočite sa nekom, makar za vas, važnom, ozbiljnom, „strašnom“ situacijom, bilo da je to prvi sastanak sa momkom/devojkom, prvo sedanje za volan, ili prvi javni nastup. A sigurno vam je poznato i kako se, kada u date situacije dolazite češće, navedeni simptomi straha i treme postepeno gube, a u jednom trenutku i potpuno nestaju. Pa, zašto ovo ne bi važilo i za (pred)ispitnu tremu? Ako pre ispitnog roka makar par puta navratite do profesorovog kabineta da razjasnite nešto što vam nije jasno, ili da samo razmenite mišljenja o nekom problemu, izbeći ćete situaciju da vam razgovor sa datim profesorom/profesorkom na ispitu bude i prvi susret sa gospodinom ili gospođom. A kada već imate nekog iskustva u komunikaciji sa njim ili njom, i na ispitu se pojavite sa svešću da ste sa dotičnom osobom već razgovarali i da vas pritom nije pojela, velika je verovatnoća da će se pred tim saznanjem i trema (bar delimično) povući. Ukoliko vas strah i dalje muči, ne ustručavajte se da i o tome porazgovarate sa profesorom – ako je u pitanju razuman i pristupačan čovek, možda ćete i od njega dobiti koji koristan savet.

Prihvatanje realnosti. Prijatelj treme su i očekivanja: čak i ako vam to zvuči čudno, uglavnom je nebitno da li su to optimistična očekivanja da na ispitu svojim znanjem bacite profesora u nesvest, ili ona pesimistična, da profesor vas baci u depresiju pozivajući vas da se vidite u narednom ispitnom roku. Šta god da unapred očekujete, stvarate sebi izvesnu tenziju, a samim tim raste i vaša trema. Pa, šta je u stvari realno? Najrealnije moguće je da su sve opcije uvek otvorene, i najbolje je pomiriti se sa tim. Okej, super ste spremili gradivo, ali uvek postoji šansa da se profesor zakači baš za neku sitnicu iz fusnote napisane fontom minus tri, ili da mu jednostavno nije dan, pa reši da poobara celu grupu.

S druge strane, iako možda mislite da je trebalo da učite još malo, može da se desi da prosto imate sreće i dobijete ono pitanje koje ste najbolje spremili, ili da profesor bude raspoložen da sa vama fino porazgovara i izvuče iz vas ono najbolje. Ovo ne znači da za svaki slučaj treba da naučite svako slovce literature, niti da pređete samo jedno ispitno pitanje u nadi da će vam se baš ono pasti – jednostavno, dajte sve od sebe, ali budite svesni da često ne zavisi sve od vas, da je uvek sve moguće, i da takvo stanje stvari treba prihvatiti. Probajte, i videćete da će vas ovakvo „mirenje“ sa mogućim ishodima situacije uspokojiti, a samim tim vam smanjiti i tremu koju prevelika očekivanja često donose.

I na kraju, da rezimiramo – naoružajte se znanjem, uvežbajte svoje izlaganje pred samim sobom i pred drugima, oslobodite se u komunikaciji sa profesorima, i smireno prihvatite moguće rasplete. A kada vidi sa kim ima posla, trema će zažaliti što je ikada pokušala da vas omete. 🙂