Pogledaj moje oči pune suza.
Pogledaj – i nebo plače.
Čuješ li spev zanosnih muza?
Čuješ li, prelepi stranče?
Oseti kako drhti mi usna,
Kako mi srce preglasno lupa.
Ja tako naivna i neiskusna
Za ovaj svet što dušu čupa.
Pogledaj samo u moje oči
I u njima zvezdu što pada.
Beli anđeo vino mi toči
Da utopim tugu koja vlada.
Sad idi, neznanče, dosta smo prošli.
Ostavi me, nek polako bledim.
Ovde ljudi nisu dobrodošli.
Ja sama na stubu srama sedim.
Autor: Jelena Nikolić
www.pinterest.com
