U danima kada se ne osećaš
dobro
Prihvati Sunce
zahvali se što sija
Stavi naočare i izađi pred ljude.
Videćeš ih nasmejane
Kako šetaju i uživaju u svojim
životima
Ne znajući da ti uopšte i postojiš
i da ti nije baš do smeha
Jer nosiš kofer pun problema
u obe ruke.
U danima kada ti nije ni do čega
Pogledaj se u ogledalo
Proučavaj to pokislo lice do
krajnjih tančina
I odustani od uzaludnog traganja
za spasom
moleći i klečeći pred ljudima
Oni te neće pomoći
Neće ni stvor sa one strane
ogledala.
Tada si sam
Poput izgladnelog psa
koji puzi pored uvelog lišća
Negde kraj puta
Između dva grada.
Moraćeš da odustaneš od svih
ako želiš da nastaviš dalje
Ljudi samo nameću svoje
probleme
Ne žele da te slušaju
Shvati
To klimanje glavom ne znači da
išta razumeju
Tada te čitaju iznutra
Analiziraju i na kraju ubiju.
Ostavi dušu za sebe
Drži je tu unutra
ne nudi je tako olako
Naivnost vodi ka propasti
Sopstvene ličnosti.
A ako si jedan od njih
Od onih koji osuđuju i mrze
Od onih koji žele da unište
Od onih koji ti prevaljuju krivicu
Zaobiđi me.
Autor: Stefan Kirilov
