Kroz vlažne prste dodira
provlači se vazduh nemira,
neostvaren ljubavni san-
svetluca nepomično u sobi;
osim neraspakovane čežnje,
u zvezdanim noćima prozora.
To nije varka niti velika laž-
kada smrt boli -mesto usana,
kada duša jeca u toplim grudima;
zvona s Noterdamske crkve,
ozvanjaju tri puta u noći.
I zašto nepromišljeno ćutimo
kada nismo ništa završili-
sve počinje u savršenoj ekstazi;
zatvoreni krug divljeg vetra,
deo ovog lutajućeg srca tražim,
da sastavi odsjaj staklenih perli;
pokidanih delova magične ogrlice,
kada uvek praštam i zovem te-
kao ugašeni vulkan ostrvskog pepela,
kada volim, odbolujem nestvarne laži;
i sakrijem suze, okamenjenih pogleda-
u igri života i noćne gitare za ljubavnike;
pred kojim padaju velike dame sveta.
Autor: Srećko Aleksić ◊ Izvor fotografije: wallpaperflare.com
