Znam je bolje nego što misli.
Znam je bolje nego sadržaj svojih džepova.
Znam i da voli kafu sa dvije kašike šećera i mlijekom iz frižidera.
Znam i da mrzi kad zaboravi dioptrijske naočale u drugoj torbi,
pa onda plače pred kompjuterom kad je oči zabole.
Znam i da iz nekog razloga mrzi kad utorkom pada kiša.
Znam da voli da subotom ide na pijacu u sezoni jagoda
i da kupi jagode od bake sa crnom maramom.
Znam i da voli da lakira nokte različitim bojama.
Kaže tako joj je veselije da gleda u tastaturu.
Znam da mrzi kad joj kažu da DotA nije za djevojčice.
Znam da je plakala dok je čitala Travničku hroniku
i bila odlučna da svog mačka nazove Ciceron.
Znam i da voli svoju ironiju i sarkazam.
Znam da ne voli da jede kupus.
Da kupus valja, zec bi bio dva metra, tako kaže.
Znam i da nekad bude „grozna i nervozna“.
Znam i da može da se inati do besvjesti.
Znam i da do te iste besvijesti može da se smije
Znam da do besvijesti može i da voli.
Znam i da me je voljela baš do te besvijesti.
Na neki njen način. Poseban. Drugačiji.
Znam da je taj način savršen, za mene nesavršenog.
Znam i da mi sva ova znanja ne vrijede ništa
kad nisam znao da je volim.
Autor: Milica Galić
pinterest.com
