Danas ću te slagati prvi put od kad se znamo.
Reći ću ti da te više ne volim i da mi uopšte ne nedostaješ, da me ništa naše ne boli.
Slagaću te i to da sam prestala da patim i plačem za nama i svime što smo bili i što sam sanjala da jedno drugom budemo. Reći ću ti da nikada tvoje prezime nisam stavila uz svoje ime i da nisam maštala o beloj haljini. Da te se i ne setim kada mi neko kaže da imam krupne oči i prćast nos. Da mi je svejedno što sam ti možda tek nekoliko puta govorila šta si ti moje, dok si glavu držao na mojim grudima i da ne žalim što toga nije bilo više. Da me danas ne dotiču meseci razdvojenosti i izgubljeno vreme za ljubav, izgubljeno za osmeh, za radost, za koračanje u dvoje, za nežnost i toplinu. Slagaću te i da me ne boli kada te ljudi pomenu, kada pitaju za nas. Da mi je glas staložen i miran dok izgovaram kako više nismo zajedno. Reći ću ti i to da više ni ne pomislim na tebe, nevažno da li je jutro ili veče. I da svakim danom sve više blediš.
Slagaću te.
Hoćeš li i ti mene slagati?
Izvor fotografije: pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.