Ako poželiš da letiš visoko,
Samo zažmuri, blizu su nebesa.
Uđi u sebe do srži – duboko,
kroz sve te slojeve mira i besa.
Al’ ako pokušaš vreme da prestigneš
ili da ime nadeneš Bogu,
ili da zvezde rukama skineš,
sam ćeš se spotaći o svoju nogu.
Ti si ti.
I sa tim moraš živeti.
Ako želiš da vidiš čudo,
ti budi čudo koje ćeš videti.
Da bi razumeo sebe,
moraš se sam sebi svideti.
Ako poželiš da čuješ tišinu,
ili da obuzdaš more,
pogled usmeri u daljinu
i ne traži odgovore.
Ako poželiš da razumeš,
sebi se vrati, nije kasno,
ti da živiš najbolje umeš,
ti ni ne znaš da već ti je jasno.
Nije zelena samo zelena,
već je ona i žuta i plava.
Zelena je ustvari šarena,
ni jedna nijansa nije prava.
Nije ni more plave boje,
već se u njemu svemir kupa,
čak ni valute ne postoje,
ni rase, nacije, ni krvna grupa.
Nije sanjar onaj što spava.
Niti je slab onaj što pati,
Ni jedna linija nije prava,
nikad joj oblik nećemo znati.
Neko je rekao da to je desno
i da život može da stane.
Meni je u okvirima tesno,
ja curim kroz realnost, na sve strane.
Ako Sunce da takneš poželiš,
prestani se plašiti toplote.
Nemoj stah olako da deliš,
jer od straha ne vidiš lepote.
Ako ti misli naviru
i ako te te misli guše,
nauči da budeš sa njima u miru,
budi čovek pun srca i duše.
I bićeš poseban
i bićeš večan
i tvoja će energija da treperi,
jer bićeš svestan da već si srećan
jer si onaj što sreću želi.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
