Gledam u tamnu, duboku noć…
Oko mene samo tišina, zvezde su jedini izvor svetlosti, a šum reke jedini zvuk koji čujem…
Ipak, ima nešto sablasno u ovoj noći…
Ima nešto jezivo, nešto od čega me podilaze žmarci…
Ledi se krv u žilama,
Disanje je otežano, a noge se pretvaraju u kamen…
Zvezde uporno sve jače sijaju, kao da prkose ovoj tami, kao da prkose sablastima u noći.
I ne znam šta je ovaj nemir, pokušavam da rastumačim to šta se tako strašno uvlači pod kožu…
Sve mi se čini, to je zbog tog crnila, zbog te crne boje koju su nosile jedne oči…
Jednako jezive i sablasne kao ova noć.
Autor: Bojana Krkeljić
www.pinterest.com
