14/01/2022
Sve mi je nekako zbrkano, neuredno, nejasno. A početak treba da bude čist, pregledan, da bude jasan. Moja prethodnica je uz dosta očekivanja (i svojih i vaših) stigla na Zemlju. Al’ pogodite šta? Očekivanja baš i nisu ispunjena. I lepo je rekla da ne može da obeća da će vam popraviti stvari, da ne može da obeća da će vam…
26/11/2021
Kako li kuca To tvoje srce, Kad mu je ispod džempera toplo I onda kada ti ja nisam tu? Tuče li nervozno Ili je mirno? Traži li me negde između ramena i vrata, Ili me zapravo ni ne čeka? Kako li kuca To tvoje, žensko srce? Brzo, uz preskoke Ili lagano i tačno kao klatno starog sata? Možda je mirno.…
24/09/2021
Mogao bih da te volim Da nema neba i sunca, Da nema reka, Da nema tla. Mogao bih da te volim Da nije granica, Da nije Boga, Da nema zla. Mogao bih da te volim Da nema kiša i snegova, Da nema prozora, Da nema vetrova. Mogao bih da te volim Da nije mostova, Da nije kraljeva, Da nije prosjaka.…
10/08/2021
Svitalo je. Bilo je oko 5h ujutru. Prerano za noćne ptice, ali taman za odlazak. Stajao sam tog dana na njenom pragu čitava dva minuta, a kroz glavu mi je prošao ceo život. A ona je tada spavala, sa šakama ispod glave i disala je ujedačenim dahom, spremala se za sve ono što joj taj dan donosi. Spavala je i…
16/07/2021
Ko ti je razbio zvekir na grudima Prezrevši srce u njima, Ljubav iz tvojih ruku, Pamuk izgrizao sa usana? Ko ti je, ženo mila Spustio suze u oči, Posadio trnje na ramenima Prosuo rosu i maglu po trepavicama? Ko ti je ukrao dukat sa dlana Pod jastukom čuvan za nekog tvog, Ko ti je ukrao krvi iz obraza I pletenice…
09/07/2021
Bilo mi je potrebno Da me malo duže gledaš Tim crnim očima uokvirenim kovrdžama, Da ti odam onaj muški pogled pun radoznalosti Od čega je satkana ta košulja Koje sam lako postao željan, Kao pas žedan vode u sparno leto, Da pređem preko njenih rubova prstima I saznam od koje je svile koža ispod nje. Osetila si, znam, Raširila si…
08/06/2021
Možda… Kada dođe neka tuđa jesen i kad se vrate neke prošle zime. Možda kad se svet u oku skupi, a cipele postanu preteške za nove rute. Možda me se jednom setiš… Kad se budu puštale neke setne pesme i kada se napiju čak i svirači, A čaša bude pri dnu, a ti još dublje. Možda tamo, između dva ćorsokaka,…
01/06/2021
Konačno je zaspala Marija, sa kosom rasutom svuda po mom jastuku. Crvenih obraza i natečenih očiju. Plakala je te noći. Satima. I slušala me. A ja sam, bez ustezanja, po prvi put otvoreno govorio o rastancima. Pitala se zašto. Pa sam smišljao način da joj što lakše skinem ružičaste naočare i srušim joj mit o večnoj ljubavi. Te večeri je…
21/05/2021
Tog dana je padala kiša. Svi su hteli sunčan dan, a meni je odgovarala jer sam bila na putu da možda uništim jedini hepi end u svom životu. Ikada. Ne znam kako sam se odvažila na to, verovatno su se zvezde gore razmestile, a oblaci namestili tako da ne vidim jasnu sliku zašto je to tako. Kolena su mi klecala,…
07/05/2021
Sinoć sam čekao da se vratiš sa posla, Skineš cipele, naspeš čaj i podviješ noge na dvosedu. Našem dvosedu. Noćas sam čekao da se ušunjaš u stan, Spretno uvučeš u krevet i zagrliš me. U naš krevet. Jutros sam te i dalje čekao. Da brzinski skuvaš kafu, i ostaviš mi poruku na stolu. Našem stolu. Sinoć tvoja ruka nije takla…