25/08/2022
Zvuk zvona na mobilnom telefonu kasno u noć… Prve misli bile su mi: Ko me to sad u ove sitne sate ometa da ne mogu ni da se isplačem na miru u vreme koje mi je određenosamoza to? Bacih pogled ka ekranu i ugledah drago i poznato ime. Javila sam se, trudeći se da zvučim potpuno opušteno, a osoba sa…
09/12/2021
U tom momentu mi je u glavi bio haos. Pokušavala sam da rasporedim po fasciklama u mozgu sve svoje obaveze, da ih uklopim u taj dan, nekako možda i pritisnem da ih što više stane, jer sutra su me čekale nove i nove. Prijateljica mi se smešila očima žene kad hoće da proturi nešto, da te smota na brzinu, ali…
20/09/2021
Često kada imamo neki problem, čini nam se da je on najveći, da je svima ostalima lakše nego nama i da nas niko na celom svetu ne razume. Ne pričam o izuzetno teškim problemima, bolestima, tragedijama. Reč je o onim svakodnevnim, manje više običnim, koje u stvari imaju svi ostali. Nisu ni takvi problemi zanemarljivi, ali treba u njima uvek tražiti…
24/08/2021
Svako od nas ima jedna leđa i dve ruke. Posedujemo po jednu dušu. Toliko džepova da ponesemo sebe i ponešto tuđe, više muka nego radosti, jer u sreći i o sreći svojoj će nas retko ko obavestiti. Mnogi očekuju da svoje džepove presipaju u tuđe, da oslobode sebi mesta za nešto bolje. Ima onih koji to lako dozvole, pa rašivaju…
03/08/2021
Visila je tu godinama. Zakačena na poslednjem klinu, zakucanom bez ikakve ideje, tek da posluži. Menjala je boje. Kad su je kupili, bila je limun žuta, osvežavajuća, vedra, od punijeg žerseja. Dugmad, kupljena u Španiji, u radnji antikviteta, vremenom su otpadala. Najpre jedno negde se skotrljalo i odbeglo ispod nameštaja. Niko ga nikada nije pronašao, a ni tražio. Ostala su…
17/05/2021
Odmah po završetku škole svi su pitali kada ću se zaposliti. Kada sam se zaposlila, pitali su kad ću da se udam. Po rođenju prve bebe, kada će druga. Nakon druge više me niko ništa nije pitao. Usledilo je doba deljenja saveta kako čuvati i vaspitati decu, da li ih držati u rukama, da li ispunjavati ili ne njihove želje,…
03/05/2021
Imam četrdeset godina, upola godina staža, malo manje od toga godina roditeljstva, bezbroj cvetića i zakrpa na duši, raskinutih i sastavljenih dana, nekoliko pravih prijatelja, gomilu knjiga i fotografija, nekoliko pari vredne obuće, gomilu potrebne i nepotrebne garderobe, šminku prosečne žene… Još posedujem nameštaj kupljen kreditom, stan i auto kupljene prodajom nasledstva, tri odlaska na more i dva odlaska u…
29/04/2021
Tragovi su svuda oko nas. Kuda god da krenemo, kroz čiji god život da prođemo – za nama ostaje neizbrisiv trag. Ostaju baš poput stopa u pesku, vetar ih vremenom prekrije i odnese, ali ih pesak dobro pamti. pixabay.com Prepliću se tako naši i tuđi tragovi, urezujemo korake snažno u nečije živote isto kao što i neki drugi ljudi urežu…
21/01/2021
„Kada ti život da limun, ti napravi limunadu“, reče mi jednom neko želeći da me ohrabri, podstakne i da mi vetar u leđa. Da, zaista dobar savet, ali znaš, nekada i ta limunada bude previše kisela, a što joj više šećera dodaješ gubi svoj ukus i više nema tako dobar učinak. Zato nije moguće od svakog limuna napraviti dobru limunadu,…
14/01/2021
Znaš li, M, da je prošla čitava večnost od kada smo se poslednji put videle? Verovatno bi mi ti sad rekla da nema baš toliko, ali meni zaista deluje kao večnost… Ne znam kako tebi prolazi vreme, ali kod mene kao da je stalo, kao da se zaglavilo u jednom trenutku i nikako da krene. Pokušavali su mnogi da mi…