Rođendan

Juče ti je bio rođendan… Po navici uzimam telefon u ruke, a onda se setim da se niko neće javiti i grlo se samo stegne.
Zadržavam suze jer znam da ne bi volela da me vidiš kako plačem, ali ne uspeva mi. Same se kotrljaju niz lice, jedna za drugom kao da se nikada neće zaustaviti.

Da u svaku od njih mogu po jednu želju da stavim, svaka bi bila da te još jednom vidim. I tako bih stalno plakala i stalno te gledala.

Znam, rođendani su za slavlje i smeh, za radost… I izmame meni osmeh sećanja, trudim se da ih
prizovem što više. Ali, od sećanja se ne živi.

Barem tako kažu! A možda nas, ipak, baš ona drže u životu? Tog dana sećanja nisu bila dovoljna.

Trebao mi je tvoj glas, tvoj zagrljaj, tvoj smeh… Želja mi se nije ostvarila, ali se nadam da tebi jeste, gde god da si proslavila svoj rođendan.


Autor: Bojana Krkeljić


www.pinterest.com