U našem poslednjem razgovoru
rekla sam ti da te ne volim.
U našem poslednjem razgovoru
rekla sam ti da nema ničeg,
što me pomera,
tera da ponovo živim
sveže mirise proleća,
od čega mi srce treperi;
moje zenice ne šire se više
kada ugledaju tvoj lik,
koraci su mi odlučni
i nestala je knedla
na pomen tvog imena
nema te više u meni.
U našem poslednjem razgovoru
po prvi put sam slagala.
“Mrzim te” rekla sam dično
mrzim te, jer jedini si
koji zna koja strana kreveta mi je omiljena,
koju haljinu nikad ne nosim,
zašto sam u punđi samo kad sam sama,
i da crveni karmin stavljam samo kad sam tužna.
mrzim te, jer jedini si
koji zna svaki mladež,
koji može prstom da pokaže
mesto mog dečijeg nezgrapnog ožiljka
i način na koji je nastao,
da mi desni pramen konstantno ide u oči,
da ne volim vanilu
i da mi je crni deo krema omiljeni.
mrzim te, jer jedini si
koji zna da pamtim svaki datum
da obožavam mesec,
da me zalazak sunca smiruje,
da volim da mi se igra s kosom
jer me to uspavljuje
ali da ne volim da mi je dira svako.
mrzim te, jer jedini si
koji ne zaboravlja stranu
moje rupice u obrazu kad se nasmejem
zašto ćutim
i volim Dostojevskog;
da ne umem sa rečima, iako pišem
i da su nedovršeni stihovi moj način
da ti kažem “Mrzim te jer si jedini
koji me je tako voleo”
Autor: Sara Vukosavljević
weza777.tumblr.com
