Život nas često povede putevima kojima nikad nismo želeli da idemo. Iscrta nam nove staze, napravi smernice i učini sve da nas odvede onuda kuda želi.
Zavedeni sjajem i lepotom koji se iza tih smernica nalaze, zakoračimo u nepoznato nadajući se da je naša istinska sreća baš tu.
Iza nas ostaju stari drumovi, oni sa kojih smo žarko želeli da se otisnemo, koji su nam bili tako “obični”, mali, nedovoljni, ružni.
Ipak, nekada baš oni putevi posuti laticama ruža ispod površine kriju trnje, a iza blistavih predela kriju se mračni ponori.
Tako, zavedeni idiličnom slikom i sopstvenim nadama, dospevamo tamo gde nas dočekuju bol i patnja i gde je sve daleko od onoga o čemu smo sanjali. Tek tu shvatimo da je put na kom smo se nekad nalazili bio naš pravi put.
Krivudav, nekada blatnjav i maglovit, sa povremenim tmurnim oblacima, kišom i pukotinama, ali naš.
Autor: Bojana Krkeljić
www.pinterest.com
