31. decembar, glavni pretres
Nije bilo uobičajeno da Nova godina sluša o prethodnoj, niti o životu na Zemlji uopšte.
Neki ustaljeni sled događaja bio bi poziv Godine na dužnosti Novoj godini – podsetnik da ne kasni, i pravilo pri susretu – nikako pogled u prolazu, samo pogled u leđa tada već Staroj godini.
Mene ona nije zvala, već su me zvale glavonje. Ima tome neko vreme. Dobila sam na čitanje sve što zapravo ne bi trebalo o ljudima da znam i poziv za glavni pretres – sumiranje celokupnog perioda bivstvovanja na Zemlji moje prethodnice. Dakle, što biste vi rekli, ispalo je neko sranje izgleda.
Sedela sam u prostoriji koja je dosta podsećala na vaše sudnice (iz onoga što sam čitala) i slušala iznova prava i obaveze Nove godine.
– Nakon što je napravljen presedan kakav se nije dogodio u poslednjih dvadeset smena Novih godina, moramo sledećoj koja stupa na dužnost otkriti položaje zvezda i njihov uticaj na pojedine vremenske periode koje će provesti na Zemlji. Takođe, moramo joj skrenuti pažnju do koje mere i koliko sme da se meša u rad svih pripadnika Kosmosa i svakog sazvežđa ponaosob.
– Ulažem prigovor, ja za ovo nisam položila zakletvu! – viknula sam tako da je čitava prostorija odzvanjala.
– Odbija se!
– Ali…
– ODBIJA SE!
– Dakle to je to, je l’? Od mene sada čitava Zemljina kugla očekuje da popravim sva sranja koja ste vi napravili?!
– Pobogu kakvo je to izražavanje? Ja sam zgranut! I kako to mislite da je odgovornost naša? – Predsedavajući je sada poskakivao onako ustoličen.
– Je li ona znala sve ovo o ljudima pre nego je otišla dole? Je li znala sve ovo o zvezdama?
Muk u prostoriji. Tako sam i mislila.
– To sada nije tema ovog pretresa, daljom istragom ćemo ustanoviti odgovornost.
– A to sad i ljudima dole i njoj mnogo znači, u vražju mater!
– Kazniću vas, suzdržite se!
– Tražim dozvolu da napustim pretres!
– ODBIJA SE!
– Usvaja se. – pojavio se Predsedavajući u penziji i smireno izgovorio ove dve reči. On je imao pravo da preinači bilo kakvu odluku u ovoj prostoriji, a i šire.
Klimnula sam glavom i napustila pretres. Stigla na vreme, tačno u ponoć kada su me i očekivali. Pogledala sam joj u leđa. Hodala je nekako umorno, sporo, bila je na izmaku snaga. Šta li nju sad čeka tamo gore?
1. januar, negde na Zemlji
“To je to, mala, srećna ti Nova godina!” – rekla sam sebi i krenula u dan, za koji sam veoma suzdržano verovala da mogu da preguram.
Ne znam šta da vam kažem, sem da smo zajedno u ovome.
Ne znam šta da vam kažem, a da sam sigurna da neću željama ispasti licemer i da vas neću slagati.
Ne volim da obećavam stvari za koje ne znam mogu li ih ispuniti, i ne znam mogu li vam proteklih dvanaest meseci nadoknaditi.
Neka vam budem bolja od prethodne godine, i gora od svake naredne.
P. S. Neka nam je svima srećno.
weheartit.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.