Dugo te nije bilo. I onda pre nekih mesečak dana – BAM – eto te. Imao si dugu kosu u tom snu. Znaš, kažu da kada nekoga sanjaš sa kosom dužom nego inače, znači da taj neko ima brigu, nevolju. Je li te sad ona napustila?
U stvari, neću da znam. Nije moje da znam. Jer vidi, svako bira kako živi, pa tako i nas dvoje.
Tada, u tom snu, samo si prošao pored mene. Ali ne i sinoć. Sinoć je bilo drugačije.
Želeo si da me dodirneš. Da me poljubiš. Pusto ranjivo žensko je to dozvolilo. Ali samo jedan poljubac, ne više. Posle si mi dugo pričao. To je bilo sve što sam već na javi čula. Sada si mi pričao na engleskom. Ej, jebote, na engleskom!
A i on je bio tu. Sedeo je daleko i pričao sa nekom lepom curom. Znam, ne zanimam ga. Ali dobro, hvala ti, sada sam i toga svesnija nego inače.
Da ti kažem nešto, lepi moj. Razumem ja i srpski. Sve je meni jasno.
I nema potrebe da me posećuješ u snu. A došao si jer si čuo šta mi je govorila. Osetio si da ponovo vrtim priču od početka. Uplašio si se da sam možda zaboravila naučeno gradivo, čim sam položila ispit. I svratio si da mi još jednom objasniš neke stvari. One iste kao prošli put.
Ali vidi, nemoj da brineš i lutaš noću po tuđim snovima. Naučila sam. Priznajem, razmišljala sam malo o tebi posle tog razgovora, i opet smislila istu stvar. To je gradivo koje se ne sme zaboraviti. I to znam. Jer sam ja dobra devojčica. I slušam šta mi se kaže.
Naposletku, kakav bi ti to profesor bio da me ničemu nisi naučio?
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.