,,Danas su izbori!” reče prva.
,,Jesu” reče treća. Druga samo klimnu i dodade: ,,Nećemo na izbore!”
,,Hoćemo, i glasaćemo za lijeve, ipak sam ja lijeva!” viknu opet prva. ,,Ja sam desna, glasaćemo za desne. Ipak sam ja glavna.” izrevoltirano kriknu treća. Druga je ćutala jer je bila preglasana. Na izbore se ide. I tako njih tri pođoše na izbore.
Išle su tako, svađajući se oko Bog zna čega, dok nisu došle do raskrsnice. ,,Vratimo se, izgubićemo se!” reče druga. Njoj se baš nije išlo na izbore. ,,Desno!” povika lijeva. ,,Ne nego lijevo! I malo tiše škrgućite zubima! Nervirate me!” Na kraju su pošle pravo, jer je to bilo najbolje rješenje koje nijedna nije nametnula, ali nijednu nije zadovoljilo.
Čudne su njih tri bile. Nikad nisu mogle da se dogovore, ni šta da jedu, ni koji film da gledaju, ni koju pjesmu da puste. Nikad na zelenu granu njih tri.
Konačno, poslije mnogo peripetija, svađa, rasprava i sukoba stigle su na glasačko mjesto. Tek je tu nastao haos. Galamile su uglas, zahtijevajući svoja prava. ,,Nas smo tri, kako samo jedan listić, vi ste bezobrazni, to ne može tako!”
,,Poštovane, to tako mora, vi ste ipak troglava aždaja.”
Autor: Milica Galić
