Pripadnost su izmislili nevaljalci.
Kročili smo okovani u zaljubljenost. Nesvesni. Izgubljeni u onom drugom. Zaboravili smo sebe. To je milost.
Zapitao se. Šta je to? Šta je dovraga to. Adrenalinski napad kada je ugleda tako prkosnu i taj ljubičasti karmin, opasno ga je radio. On je takav klinac. Tako mali i šmokljav. Svakim blenućem, svakim istrisanjem nervoze. I ona to vidi. Ona to vidi. Zaboga. On je potpuno go. Njegov mozak se smrzao napolju i ona uspeva da pročita svaku jebenu misao. Svih trinaest i po stuštilo se u njen prostor. A ona, ona je otišla. Da li je uspela? Da li je uspela da ne pripada?
Oduzetost je nemilost anđela jer smo jedni drugima neprihvatljivi, mi, ljudi.
Kako bi mogli ikome pripadati? Ono Danas što visi u vazduhu diktira otuđenost. Danas kaže da nam niko nije potreban. Da smo se rodili sami i da ćemo umreti sami. Danas kaže: “Zašto onda ne bismo živeli sami?”
Danas kaže da se pomirite sa Smrću. I da su loši tipovi ono što treba da budete. Da je to realno. Da ste autentični samo ako ste loši.
Da će vam se on nasmejati ako ste autentični. A neće. Smrt se njih plaši. Jer, to su svi zaboravili. Oni su večni.
Stali ste na svoju parcelicu i počeli da kopate. Snažno. Po kiši. Blatnjavi. Upali ste u svoju jamu. A i u čemu je razlika vaša ili ona pored.
I zato ti se Smrt nasmejala, ne jer si drugačiji, već jer si loš.
A ti si na groblju i vas je puno. Umrla generacija.
Oduzetost.
Plašim se da se pripadnošću oduzmem sebi.
Šta ako se oduzmem i tebi? Ako me pripadnost tebi oduzme opet, tebi.
Kome tada pripadam?
Nama?
Ko smo?
Zašto pitam?
Zašto je važno?
Ljubav?
Šta ljubav? Ja to ne razumem.
To se samo po sebi razume? Ali ljudi traže objašnjenje.
Zašto? Š’a znam, da bi nekoga oduzeli da pripada njima.
Nema predaje.
Šta znači predati se nekom?
Na tren?
Na večnost?
Predati sebe u komadu duše bez zastajkivanja. Sunovratiti se u darivanje.
Bez očekivanja.
Bez očekivanja.
Bez očekivanja.
Bez.
Samo.
Samo.
Samo.
Taj osećaj.
Osećaj je dovoljan.
On je sve.
Ona se saplela o ljubav
Ona je otišla. Ona se saplela o ljubav.
O pripadnost i otrgnutost.
Ona se otela miru i pripojila haosu.
Ona je njega pripojila svojoj otrgnutosti.
On se otrgao njenoj pripadnosti.
Kako, kako da pripadaju jedno drugom.
Kad su jedno drugo od sebe otrgli da sebi samom ono drugo pripoje.
Ko će sad da pobedi?
Autor: Vladana Plavšić
