Preguraćemo mi…
I potresena srca.
I nedovršene dijaloge.
I promrzle dlanove.
I usamljene kafe.
I kofere.
I perone.
Preguraćemo mi…
I dan posle ovog.
I beskrajnu jesen.
I boemske noći.
I mamurna jutra.
Preguraćemo i telefonske slušalice.
I prekinute razgovore.
I uzdisaje.
I izdisaje.
I hladna stopala.
Preguraćemo i zimu.
I prevelike krevete.
I samačke hotele.
I tišinu.
I neokićene jelke.
Preguraćemo…
I prve sunčeve zrake.
I osušene cvetove u kosi.
I svetlost u očima.
I suze u kapcima.
Preguraćemo i tešenja.
I zabrinute prijatelje.
I “sve će biti uredu” ćemo pregurati.
Preguraćemo tužne melodije
I lažne osmehe.
I prave patnje.
I celu godinu ćemo pregurati.
I godinu posle te.
Preguraćemo sitnice zaboravljene na noćnom stočiću.
I one pesme ćemo pregurati .
I izgužvane poruke.
I poznata mesta.
I nepoznatu samoću.
I patnju ćemo pregurati.
I te neke datume.
I simboliku.
Preguraćemo mi…
Prve trešnje.
I Balaševićeve stihove.
I skrivene mladeže.
I porodične ručkove.
I šašave nadimke.
I “zbogom”.
I “zauvek”.
Preguraćemo mi….
I rastanke.
I sastanke.
I nove ljude.
I stare uspomene.
Preguraćemo..
I krivicu.
I kajanje.
I prekršena obećanja.
I izvinjenja.
I ljubomoru.
I svađe ćemo pregurati.
I vrisak u jastuku.
I lupanje srca.
I nesvestice.
I nesanice.
I napade panike.
Preguraćemo mi i novi početak.
I stari kraj.
Preguraćemo mi lako.
Svako iz svog stana.
Svako iz svog života.
Svako u svojim mislima.
Svako će svoje sećanje pregurati.
Svako neku svoju verziju tuge.
Preguraćemo mi…
Sve ćemo pregurati.
Samo nikada nećemo moći tu ruku u ruci,
zvezde u očima,
mladost na licu,
teme na ramenu,
prste u kosi
ljubav kojoj nismo dorasli,
i pitanje šta bi bilo da je nismo pregurali.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
