– Zbog čega ti se tako znoje dlanovi? Nije valjda da te činim toliko nervoznom? – čujem kako pitaš dok svojim dlanovima prelaziš preko mojih.
– Ne, ne činiš me ti nervoznom, nego… – pokušavam da sročim ono što ni sama ne znam.
– Šta? Nešto nije u redu? – nastavljaš da pitaš, zbunjeno me gledajući u oči.
– Ma, sve je u redu. Mislim, valjda je, ne znam… – i dalje pričam nepovezano, trudeći se da nađem prave reči.
– Aman, hoćeš li mi reći više šta je?! Jesi li ljuta?! Tužna? Da li se nešto desilo? Jesam li ja nešto uradio?! Zaboga, kaži! – vikao si naglas, izbezumljen onako kako te nikad nisam videla.
– Ništa nije. Nije do tebe i nisam ljuta, ali nekako jesam malo tužna, čudno se osećam… – izustih konačno nešto više.
– Kako čudno? Ništa te ne razumem… Pa šta se desilo? – pitaš sada dosta tiše.
– Stvar je u tome što ni ja ne razumem. Znaš, nekako u grudima osećam veliku tugu. Neobjašnjivu, ali ogromnu. Kao da neki nemir vlada u meni i kao da će se čitav svet svakog trena sručiti na mene – saopštih ti u jednom dahu.
– Jao, te tvoje bube… Šta bi se loše moglo dogoditi? Kada smo zajedno, samo lepe stvari mogu da se dešavaju – rekao si mi sa svojim najlepšim osmehom na licu i nežno me poljubio.
I te tvoje reči malo su me smirile. Naterala sam sebe da se nasmejem, da ne mislim, da ignorišem ovo ludilo koje mi je tutnjalo čitavim telom. Gledala sam tebe i prelepe prizore koji su nas okruživali, udisala opojni miris jorgovana.
-A, znam da sam blesava. Verovatno sam samo nervozna zbog haosa na poslu – rekoh i spustih ti glavu na grudi, topeći se u tvom zagrljaju.
pinterest.com
Tu sam se smirila, tu je haos prestao i samo sam se prepustila tvojim rukama i tvojim poljupcima. Nisam ni slutila da će to biti poslednji put. Ni na kraj pameti mi nije palo da te više nikad neću videti, niti da ova bol u grudima ima veze sa tobom.
Pomišljala sam na razne bolesti, ratove, poplave, možda i smak sveta, ali na tvoj odlazak iz mog života ne. Plašile su me te misli, ali u tvojim rukama shvatila sam da su beznačajne ako si ti tu, da je i smak sveta samo prolazna stvar ako ga dočekam na tvojim grudima.
Ali tvoj nestanak bio je gori od najgoreg košmara. To je bio kraj mog malog sveta, rušenje kule moje sreće izazvano ogromnim potresom u mojoj duši i mom telu. Da, bio je to kraj jedne ere, poplava suza i početak bitke za opstanak, za moj opstanak bez tebe u nekom novom svetu, sa nekim novim ljudima, a nova sam bila i ja.
Autor: Bojana Krkeljić
