Ponovo je noć
I sve polako tone u bezbrižnost
I prijatan san.
Izlaze sove
I noćne ptice na štiklama
tek poneka osoba leži poput mene
U sobi bez znaka života
U sobi
U kojoj se traže načini
Da se preživi
Još jedna noć koja ne nudi izlaz
Koja je sasvim obična i ne znači
ništa.
Gde su nestale sve te osobe
Za kojima smo kao budale tragali
I stizali ih
Tek na rubu propasti
Nudeći im druge šanse
Jer svako zaslužuje barem šansu
Da se uspravi i da ponovo bude
živ.
Gde su one danas?
Uvek sa nekim drugim
Ja sam bio samo odskočna daska
Glas razuma
Koji ih vraća tamo gde treba da budu
I kada konačno shvate da
Jedno jadno povređivanje
Nije ništa
Da čak i ne boli
Odlučuju ponovo da probaju, ali
naravno
Uvek sa nekim drugim.
Sretnem ih ponekad
Na ulici
Nasmejane su i srećne
Njihove oči se zahvaljuju
Kako sam samo umeo
Da ih ubedim
Njihove oči znaju da sam bio u pravu
Usput me obično pitaju kako sam
I da li još uvek pišem
Samo zaćutim i dam im do znanja
Da neprijatan razgovor
Treba privesti kraju.
Čudno je
Koliko sam malo devojaka imao
Jednostavno
Nisu me interesovale
Njihova buka ni oko čega
Njihova priča
Njihova menstruacija
Njihova želja za prvim tipom koji bi im platio piće
Sve rutinske devojke
Ostavljao sam običnim momcima
Da se zajedno dave u svojoj prosečnošću.
Zanimale su me crne ovce
Neuredne vune i neuredne kose
Pokvarene. Slomljene
Kojima je trebao neko da ih ubedi
Da je život mnogo više
Od običnih veza
Držanja za ruke i gužvanja po
krevetu.
U životu naiđeš
Samo na par osoba
Koje su vredne traganja
I bojim se da sam svoje šanse
iskoristio
Veoma pogrešno.
One mi se samo javljaju na ulici
Dok sam ja za njih bledeo
postaju tako obične
Držeći za ruku neke od onih tipova
Koji umeju da te nateraju da ih
sahraniš
Jednom pesnicom
Nakon par rečenica.
Postaju tako obične
Kao one devojke koje mi nikad
ne zapadaju za oko još uvek se pitam gde sam to
pogrešio
I da li ću jedini biti crna ovca
Do samog kraja postojanja
Sastavljen od ideala, snova i
tvrdoglavosti.
Noć nestaje
I počinje jedno od lepših
praskozorja
U kom se sećam svega.
Autor: Stefan Kirilov
