Posrnula je i pala na zemlju. Trčala je već satima i više nije ni osećala noge. Ne, to je laž, ipak ih je osećala… Osećala je kako bolno pulsiraju. Činilo joj se da gore. Divila im se što su i ovoliko izdržale. Ali sada nisu mogle da je nose dalje. Nisu više imale snage… Baš kao ni ona. Želela je da ostane tu, ležeći u prašini, da zaspi i da se probudi kod kuće sa svojom porodicom… Sa mamom… Tatom… Braćom i sestrama… Tama ju je nežno ušuškala i počeo je da je hvata san.
Iz polusna su je prenuli glasovi njenih progonitelja. Morala je da skupi snage i nastavi dalje. Morala je da beži ako želi da sačuva glavu. Više nije bilo nikog ko bi joj mogao pomoći…
Naterala je svoje drhtave nožice da je dignu sa zemlje i ponesu dublje u šumu. Teško je disala. Bila je umorna. Gladna. Žedna. I iznad svega, uplašena. Nije znala kuda ide. Nije znala kome. Čemu. Borila se za dah. Borila se sa gorućim bolom koji joj je prožimao noge…
Pomislila je da stane, sakrije se negde i nada se da je neće pronaći, ali onda je čula lavež pasa i znala je da će je te zveri nanjušiti ma koliko dobro skrovište ona našla. Nastavila je dalje. Sve sporije i sporije, ali nije stajala. Prešla je planinski potok u nadi da će malo zavarati pseći njuh, totalno zaboravivši da je u njemu mogla i da utoli svoju goruću žeđ. Mislila je na majku i oca… Na braću i sestre… Nikada ih više neće videti… Oni nisu uspeli da pobegnu, a po svemu sudeći, do kraja neće ni ona.
Sručila se kraj velikog bagremovog žbunja i zatim, jedva svesna, upuzala u njega… Možda je ipak neće naći… Mutilo joj se u glavi… Od umora. Od gladi. Žeđi. Od tuge… Oduvek je bila borac, ali… Zar je imala ikakve šanse? Jaki love slabe… Oduvek je bilo tako. Juče je ona bila lovac, a danas je plen. Suza joj se skotrljala iz pospanog oka. Nedostajala joj je njena porodica…
Korake je čula samo par trenutaka pre nego što je ogromna gruba šaka razgrnula granje bagrema. Bradati čovek surovog osmeha joj se iskezio. „Tu li si, lepotice!“, bilo je poslednje što je čula.
Surova je sudbina lisice u sezoni lova.
Autor: Miroslav Stojković ◊ Izvor fotografije: bluemountaincenter.org
