Spadate li možda u grupu bivših studenata koji su se po diplomiranju vratili u svoja mala mesta, sa još manjim izgledima da u dogledno vreme nađu posao u struci, a pritom u svojim studentskim gradovima ostavili gomilu dragocenih uspomena i bliskih prijatelja? Ukoliko spadate, da li se kojim slučajem, konstantno ili periodično, osećate mrzovoljno i bezvoljno, samopouzdanje vam nije na visokom nivou, a zalihe energije i motivacije su vam negde oko nule? Koliko je ova pojava široko rasprostranjena, ne bismo vam znali reći. Ali, u svakom slučaju, ne sumnjajte u to da u ovakvom ili sličnom (ne)raspoloženju niste usamljeni.
Jasno je da je problematika mnogo kompleksnija od onoga što može da dokuči i rastumači neko ko nema mnogo dodirnih tačaka sa psihologijom. Ipak, čini se da bi neke od sledećih ideja možda mogle da budu od pomoći u pokušaju da se prevlada stanje koje smo bili slobodni da laički-kreativno nazovemo poststudentska depresija.
Nađite danu smisao.
Mozak diplomiranog studenta bez posla, naročito onog koji je sklon razmišljanju, vrlo je plodno tle za uzgoj raznovrsnih crnih misli. I zato mu ne dozvolite da u slobodno vreme sadi i đubri svakojake teorije zavere protiv samoga sebe i svojih mogućnosti i sposobnosti. U tom cilju – uposlite ga. Pokažite i dokažite sebi da ste sposobni, pametni, kreativni… i da to što trenutno možda živite u mestu kojim niste oduševljeni i što vam diploma nije odmah obezbedila radno mesto nipošto ne znači da ste nesposobni i da sa vama u bilo kom domenu nešto ne štima.
Nekada ste se bavili nekim zanimljivim hobijem? Super – obnovite ga. Ispunite vreme radeći nešto što volite, a što je u isto vreme i konstruktivno, bilo da je to slikanje, fotografisanje, pisanje, kuvanje, usavršavanje nekog stranog jezika ili nešto sasvim deseto. Bolje ćete se osećati kada uvidite da nešto umete i možete, da ste sposobni da nešto stvarate i stvorite, i da unapređujete svoje znanje i umenje. Osim toga, nikad ne znate gde vas sve to može odvesti – proizvodi vašeg truda lako se mogu dopasti i drugima, a nikad se ne zna ko se sve može zainteresovati za vaš rad i koliko vas koraka deli od toga da vas hobi učini poznatijim nego što ste trenutno i da vam postane i neka vrsta alternativnog posla i(li) eventualni izvor zarade.
Odmorite se.
Ipak, ako ste u sve dosadašnje godine školovanja uložili mnogo, a verovatno i previše truda, ako ste se upinjali da uvek sve postignete i u svemu uvek budete najbolji što možete, a kriterijumi vam pritom nisu bili nimalo niski, možda je pametno da razmislite i o tome da prazan prostor koji se pred vama otvorio iskoristite i da se odmorite. I ne mislim na odmor koji podrazumeva spavanje do podne, ubijanje vremena na društvenim mrežama u ostatku dana i bančenje u kafani do jutra. Mislim na pravi odmor – neki koji će vam odmoriti i osvežiti i dušu, i telo, i um.
Ako imate mogućnosti, otputujte negde gde ste dugo želeli da odete, a niste imali vremena; takođe, uzmite u obzir i da banje i odmarališta nipošto nisu samo za penzionere. 😀 Posetite baku ili rođake na selu; šetajte prirodom, berite cveće, dišite duboko, meditirajte, planinarite… Nađite sopstveni, a po mogućnosti što prirodniji i zdraviji način koji će vam pomoći da obnovite izgubljenu energiju. Jer, ako se ne odmorite sad, nije nemoguće da vas u nekom kasnijem periodu stigne umor – ne onaj od par napornih dana, već od svih prethodnih godina u kojima ste previše davali sebe. A ništa gore ako vam se to desi kada budete zatrpani obavezama, pa nemate vremena da se odmorite, a ni snage da obaveze obavite kako valja. I tako ukrug. Verujte, nije prijatno – i zato probajte da ovako nešto preduhitrite.
Dajte šansu sadašnjosti.
Poststudentska depresija, čini se, često vreba one koji mogu da se pohvale da im je studentski život bio skoro pa savršen. I ako ste skloni da tvrdite da su tih četiri, pet, šest ili koliko već godina onaj period u životu kome biste se najradije vratili, i koji biste unedogled stavljali na repeat, dolazite u opasnost da upravo to i učinite – da, makar i nesvesno, poverujete da je prošlost jedino što vredi, i da, na ovaj ili onaj način, nastavite da živite u njoj. Ok, svakako da nema ikakvog smisla u prekidanju kontakta sa prijateljima sa studija ili sličnom stavljanju tačke na period koji je prošao. Ali ima smisla u svesnom prihvatanju da jeste prošao. Možete vi i dalje da se povremeno viđate sa bivšim cimerima i kolegama, da evocirate uspomene iz doma i sa fakulteta, da kopate po starim fotografijama… Ali ništa od toga neće vratiti vreme unazad.
Činjenica da su vaši studentski dani bili sjajni ne isključuje mogućnost da to budu i oni poststudentski. Možda ne u istoj meri, možda ne na isti način, ali neku zabavu i radost će vam sigurno pružiti, samo ako im date šansu. Ne zatvarajte vrata za nove ljude, samo zato što previše volite stare, i ne bežite od budućih događaja samo zato što vam prošli isuviše znače. Prihvatite poziv za kafu i uputite ga sami, čak i da vam se neće; isprobajte to toliko hvaljeno mesto za izlazak; potražite ljude sa sličnim interesovanjima tu gde se ste se zatekli (a mora da postoji makar jedan). Iako je svakako korisno povremeno dati sebi oduška i biti sam sa sobom i svojim mislima, dugotrajno zatvaranje, bilo u bukvalnom, bilo u prenesenom značenju, može samo da vam odmogne.
Ima života i posle studiranja, kao što ga je, u to ste se sigurno bar jednom uverili – bilo i posle svršenih veza nakon kojih, u to ste tada bili sigurni, nikad više nećete naći nekoga po svojoj meri.
Sastavite podsetnik.
Ako ste kao bivši student u poststudentskoj depresiji skloni da o sebi razmišljate krajnje negativno, a ni o svojoj budućnosti ništa svetlije, probajte da napravite spisak – spisak svojih dobrih osobina i uspeha koje ste do sada postigli, ali i spisak stvari koje biste hteli da postignete u neko dogledno vreme. Umesto da mislite o sebi kao o nesposobnjakoviću za kog nema mesta nigde osim na birou, podsetite sebe da ste, na primer, diplomirali sa visokim prosekom, osvojili neku nagradu, ili možda da imate neki talenat koji vas izdvaja od drugih. A umesto da danima i noćima razmišljate o tome šta nemate ili šta ne želite, probajte da se setite i češće podsećate na ono što hoćete i ka čemu stremite.
Ovim ne zagovaram ružičaste naočare i ignorisanje problema i nezadovoljstava – samo preusmeravanje energije u drugom pravcu, i pokušaj da izbegnete da potpuno nepravedno i bezrazložno sebi stvorite lošu sliku – o sebi. Iako vam možda deluje kao nemoguća misija da se okanete crnih misli, budite sigurni da će doći dan kada ćete se sami čuditi kako ranije niste shvatili da je trošenje snage i živaca na beskrajno preispitivanje svakojakih prošlih situacija koje ne mogu da se promene, i problema čije se rešenje i ne trudite da potražite jer vas sam problem previše okupira, bilo jedno veliko i ozbiljno gubljenje vremena. A što duže dozvolite sebi da se trošite na koncentrisanje na ono što nećete, umesto na ono što hoćete, to će vam kasnije biti teže da opet izbijete na pravi put.
Opet, ne kažemo da je situacija u kojoj se možda nalazite super, i da treba da je posmatrate kao idealnu, iako ona to nije. Prosto, razmislite o ovim, a i o mnogim drugim načinima da ne dozovolite da vas poststudentska depresija ščepa za vrat i odvuče previše duboko – setite se na vreme koliko ste jaki, skupite snagu i uzvratite joj udarac čim se usudi da vas zagolica.
Izvor fotografija: pexels.com
