Hladan ukus piva
Par nasmejanih lica
I vrela subotnja noć
Zar nije to sve što nam treba?
Uvek mi to prolazi kroz glavu
Kada održavam balans
I brojim korake do kuće
Bezveze je što ih nikad
nisam zapamtio
Kao i većinu stvari koje su se desile
Izrežirane su nekim drugim očima
Jer su moje previše maštale
I previše popile.
Rano nedeljno jutro
Se ponovo uvlači u pesmu
I ponavljam se
Spominjući je
Ali ona je glavni razlog
Da shvatim koliki sam genije
Da ovaj grad
I moj omiljeni bar
Budu zadovoljni što me imaju
i da me ščepaju u svoje čeljosti
I kidaju komad po komad.
Bojim se
Ako me raskomadaju odmah
Neće više ostati ništa u meni
I neću imati šta da stavim na papir.
Nova tura
Novi smeh
Novo udaranje staklo o staklo
Samo sam ja onaj stari
Kojeg dobro znam
Koji mi je tako falio.
Konačno sam otvorio oči
Smeh je preduhitrio noge
I samo sam ležao u sobi
I posmatrao plafon
Prepun zvezda.
Ali čim sam protrljao oči
Bilo je malo stvarnije.
Miris kafe sa donjeg sprata
Dozivao je moje ime.
Telefon zvoni
I bez ikakve mržnje
Javljam se odmah
“Hej, sviramo večeras?”
“Ooo da.”
Nije svaka nedelja tako šugava
Pomislih
I nije svaki život promašen.
Možda nam treba malo više
Od hladnog ukusa piva
Par nasmejanih lica
I subotnje večeri
Ali
Zar nije lepo biti živ?
Autor: Stefan Kirilov
