Pobacaj noćas sve svoje hartije
odloži pero
pusti da ti prsti
pišu po vlažnom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč, ljubavna rečenica
napiši usnulu pesmu
ako mi tvoja gramatika povredi kožu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noć
i počni iznova
popuni moje margine
uguši me ljubavnim pravilima
ispravi slovne greške ovog ludila
koje dodirom stvaraš
usnama izbriši;
sve čemu tu nije mesto,
pod tvojim prstima nastaje
štivo koje me čita,
napisano ima uvid matičara
u stranice ljubavnog života
oživele misli lete u vazduhu
srećna si što me imaš;
svojim dodirom, ove noći.
Autor: Srećko Aleksić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
