Petak je dan za sabrat’ se.
I da se smiriš.
I da pedeseti put sebi kažeš da nećeš više da provodiš ni minutu sa ljudima koji su usisivači pozitivne energije, jer je, eto, nisi našao na putu.
I petak je dan da to fakat ispoštuješ. Ostaneš kod kuće, odlučiš da se rastežeš po podu. Da to nazoveš jogom, pa kasnije kažeš sebi „Radila sam jogu buaha!“. Da napraviš preveliku šolju kafe, pa ti na pola bude muka i da pojedeš previše kiflica filovanih čokoladom, pa ne znaš je li muka od toga ili od kafe. I da sebi kažeš da je to moralo da bude, jer, eto, PMS.
I da pišeš, a pisanje je uvijek bilo kao dnevnik, samo bez onog „dragi dnevniče“, nego, eto, samo raspališ.
Pisanje je da malo dumaš glavom o divnim razgovorima koji su ti se danas desili. O ljudima koji si uvijek bili kilometrima daleko od tebe, ali su te uvijek kontali. I uvijek ti milina bila razbaciti neku filozofiju s njima.
Jer njima nisi morao nikad da se objašnjavaš.
To su ljudi koji te nikad nisu pitali „A šta ti je to sad, majke ti? Kakva je to sad furka?“ Nisu te nikad pitali zašto si sad udario u to, šta to jedeš, šta to čitaš, slušaš, pišeš, dišeš, šta to sad trčiš ili ne trčiš, u kakve sad mantre vjeruješ, što si tvrdoglav i što nisi, za kakve se ideale boriš i zašto nemaš ideale. Nikad te nisu pitali što se mijenjaš ili što ne.
I nikad ti nisu objašnjavali sebe, jer nikad nije trebalo.
Ako moram da ti se objašnjavam to već znači da me ne kontaš i to što me pitaš nije da me skontaš, nego da mi na kraju kažeš kako (ti misliš da) trebam. E pa, nemoj, materet’!
Hajd’ napusti prostoriju! Ignoriši me do kraja života! Hvala!
Jer tu negdje u svemiru postoje ljudi koji te kontaju kakvu – takvu. Uplakanu, raščupanu, cmoljastu, drsku, hiperaktivnu, ljubaznu, raskovanu i sasvim staloženu. Zavisi kako te život našutao u tom trenutku, ali te kontaju.
I dovoljno. Taman ih bila dva na svijetu. Dovoljno.
Za ostale radi jogu na podu dok jedeš kiflice i piješ kafu iz vrča za zalijevanje cvijeća.
Budi kung fu panda, nađi svoj inner peace.
Piše: zelenislon ◊ Izvor fotografije: tumblr.com
