Ovo je samo još jedna pesma
o dalekoj
i nestvarnoj tebi
i ranjenom meni.
Pesma u kojoj te imam bar na tren
dok ti u mislima ‘mrem.
Dok se pred drugima pravdam
da si moja
stiže još jedna
melanholična boja
ljubavi.
Potpuno svestan otrova
koji mi prožima dušu
i pravi mučnu sušu
u beskrajnoj potrazi za antidotom
ili ipak njom.
I sada već, odavno ožalošćen,
i od ljubavi bolestan
pišem i poslednji stih prepun bola,
u nadi da ću na kraju slova
Ili ovog mog života
prestati da (te) volim.
Autor: Sara Vukosavljević
www.pinterest.com
